Foto: FoNet/Aleksandar Levajković (arhiva)

Usvajanjem ovog zakona ispunjava se više ciljeva, među kojima je proširivanje i preciziranje nadležnosti i ovlašćenja Poverenika za informacije od javnog značaja kao nezavisnog državnog organa i usklađivanje sa relevatnim dokumentima EU.

Jedna od najznačajnijih novina vezana je za podnošenje pravnih sredstava u slučaju obrade podataka o ličnosti. Predviđa se čitav niz različitih mogućnosti za zaštitu prava, pri čemu je moguće podneti više pravnih sredstava, pre svega prigovor rukovaocu na obradu podataka, ali i pritužba Povereniku. Protiv odluke Poverenika, odnosno u slučaju da takva odluka nije doneta u roku od 60 dana od dana podnošenja pritužbe, može da se pokrene i upravni spor.

Nezavisno od drugih postupaka može se ostvariti i neposredna sudska zaštita, a na kraju, izričito je propisano i pravo na naknadu štete, koje podrazumeva da lice koje je pretrpelo materijalnu ili nematerijalnu štetu zbog povrede odredaba zakona ima pravo na novčanu naknadu ove štete od rukovaoca koji je štetu prouzrokovao.

Predlogom zakona detaljno su uređeni poslovi Poverenika, kao nezavisnog nadzornog tela, preciziran je njegov nezavisan status, a detaljno su uređene njegove nadležnosti. Poverenik pre svega obavlja inspekcijske poslove, ali, pored toga, ima ovlašćenja da preduzme odgovarajuće korektivne mere, obezbeđuje primenu zakona, a obavlja i poslove međunarodne saradnje.

Predloženim rešenjem se uređuje postupak ostvarivanja prava na zaštitu podataka o ličnosti, kao i odgovornost u slučaju kršenja prava osobe na koje se podaci odnose.

Potpunije će biti uređena bezbednost podataka o ličnosti, tako što se propisuje veći broj mera zaštite podataka o ličnosti, kao i postupak u slučaju da do povrede bezbednosti ipak dođe. Uvodi se i obaveza analize rizika pre započinjanja radnji obrade, a ako je rizik visokog nivoa propisuje se neophodnost traženja mišljenja nadzornog organa.

Ministarka pravde Nela Kuburović, tokom rasprave, navela je da se prvi put jasno propisuju posebne odredbe koje se odnose samo na nadležne organe, čime se obezbeđuje zakonitost njihovog postupanja.

Skupština Srbije usvojila je i Predlog zakona o besplatnoj pravnoj pomoći koji predstavlja samo prvi korak u ostvarivanju ciljeva koji su predviđeni navedenim strateškim dokumentima, a pre svega poboljšanju pristupa pravdi, unapređenju pristupa sudu i povećanju poverenja građana u pravosuđe. Jedno od najznačajnijih rešenja za građane odnosi se na određivanje kruga korisnika besplatne pravne pomoći, a definisane su i tri grupe korisnika.

Prvu čine osobe koje ispunjavaju uslove da budu korisnici prava na novčanu socijalnu pomoć ili na dečiji dodatak saglasno relevantnim zakonima.drugu grupu čine osobe koja ne ispunjavaju uslove da budu korisnici prava na novčanu socijalnu pomoć ili na dečiji dodatak, ali bi zbog plaćanja pravne pomoći iz sopstvenih prihoda u konkretnoj pravnoj stvari ispunila navedene uslove. I naposletku treću grupu čine pripadnici ranjivih, odnosno društveno osetljivih grupa, koja automatski ostvaruju pravo na besplatnu pravnu pomoć u skladu sa posebnim zakonima, dakle bez utvrđivanja njihovog finansijskog. Predlogom zakona određeni su oblici besplatne pravne pomoći i besplatne pravne podrške koji su dostupni građanima. Početak primene zakona predviđen je za oktobar 2019. godine, kako bi se do tog datuma izvršile neophodne tehničke i organizacione pripreme za njegovu primenu.

Većinom glasova usvojen je i Zakon o lobiranju čiji je cilj uspostavljanje jasnog normativnog okvira za obavljanje delatnosti lobiranja u Srbiji, čime se otklanjaju nedostaci u našem pravnom sistemu kada je u pitanju proces donošenja zakona i drugih opštih akata. Zakonskim uređivanjem lobiranja u najvećoj meri se štiti javni interes, budući da se povećava javnost rada Narodne skupštine, organa državne uprave, autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave u postupku donošenja propisa i ojačava se integritet i odgovornost javnih funkcionera i drugih lica zaposlenih u ovim organima koji učestvuju u postupku donošenja zakona i drugih opštih akata. Zakona o lobiranju urediće odnose između svih aktera u procesu,a predviđeno je da lobista pored visoke stručne spreme, poseduje i specifična znanja o lobiranju koja može steći pohađanjem posebne obuke.

Skupština je danas usvojila i izmene Zakona o parničnom postupku, a za razliku od prethodnog rešenja, više se ne traži saglasnost tuženog za stupanje u parnicu drugog lica umesto tužioca, a koje je od tužioca pribavilo stvar ili pravo o kome teče parnica. Razlog za predlaganje takvog zakonskog rešenja taj što je, Strategijom za rešavanje problematičnih kredita istaknuta situacija prodaje problematičnog kredita od strane banke, ako je u toku parnični postupak, koji je pokrenula banka.

Parlament je usvojio izmene i dopune Zakona o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera čijom primenom bi trebalo da se postigne izjednačavanje prava lica kojima je određena mera zabrane napuštanja stana, kao alternativna mera pritvora, sa pravom koje imaju pritvorena lica, u pogledu prava na boravak van prostorija u kojima se sprovodi mera.