Trenutno se, kako je Danasu nezvanično rečeno, radi na „obezbeđivanju“ neophodne dvotrećinske skupštinske većine.

Besnik Beriša, savetnik premijera Kosova, izjavio je juče za prištinski dnevnik Koha ditore da je kosovska vlada dala garancije zamenici američkog državnog sekretara Viktoriji Nuland prošlog vikenda da će se angažovati na formiranju specijalnog suda za ratne zločine. Beriša kaže da je ispunjenje ove međunarodne obaveze „pitanje političke volje“ i da za to postoji „više alternativa“, od kojih je jedna usvajanje ustavnih amandmana u Skupštini Kosova. On nije pominjao američki rok za završetak ovog posla – početak letnjeg skupštinskog raspusta 1. avgusta.

Danasovi izvori procenjuju da nastavka političkog dijaloga u Briselu najverovatnije neće biti dok se ne reši pitanje specijalnog suda, ali da SAD neće dozvoliti Prištini da ovo pitanje previše vezuje za pregovore o zajednici srpskih opština na KiM, čijim osnivanjem Nemačka trenutno uslovljava dalje evropske integracije Srbije. U zapadnim diplomatskim krugovima procenjuje se da bi prištinski pregovarači mogli da podignu „pregovarački ulog“ i problem specijalnog suda vežu za najavljene ustavne promene i osnivanje vojske Kosova. Čak se spekuliše i da bi za izglasavanje specijalnog suda Priština mogla da bude nagrađena otvaranjem vrata Saveta Evrope, mada srpski zvaničnici tvrde da je „prokockala status miljenika Brisela“.

Eventualni ubrzani kosovski scenario, kako se tvrdi u diplomatskim izvorima, trebalo bi da bude plod odvojenih diplomatskih akcija nemačke kancelarke Angele Merkel, koja je posle posete Ise Mustafe Berlinu nedavno boravila u Beogradu, aktuelne vizite regionu Viktorije Nuland i dolaska u prestonicu Srbije predsednika Evropskog parlamenta Martina Šulca. Da mnogo očekuje od Nulandove i Šulca preksinoć na RTS nije krio ni Aleksandar Vučić, koji je najavio ubrzavanje briselskog dijaloga i nastavak pregovora sa Isom Mustafom do kraja jula. Vučić je rekao da je „Beograd prihvatio drugi, izmenjeni predlog prištinske strane i da čeka njihov odgovor“.

– Ostalo je nerešeno samo još nekoliko pitanja. Beograd traži garancije za imovinu kada je reč o Gazivodama, telekomunikacijama i Trepči, a Prištini i EU je problem preispitivanje privatizacije pod Unmikom. Beograd insistira na ustavnom zakonu o prenosu vlasti na ZSO, a za Prištinu je problematično donošenje adekvatnog kosovskog zakona o zajednici srpskih opština, jer je procedura ista kao i za specijalni sud. U opticaju su dve varijante – rešavanje problema uredbama kosovske vlade ili da se u slučaju donošenja zakona Beograd obaveže da će srpski poslanici u kosovskoj skupštini glasati za vojsku Kosova – kaže za Danas politički analitičar Dušan Janjić.

Prema njegovim rečima, sporni su bili i status zaposlenih u budućoj ZSO i naziv tog tela – izvršno veće ili bord. U beogradskom pregovaračkom timu Danasu je potvrđeno da je Beograd, koji je tražio da zaposleni budu državni službenici na kosovskom budžetu, prihvatio prištinski predlog da to bude javni servis koji će se finansirati iz budžeta ZSO, koji će puniti Beograd, Priština i EU.

Različito o Parku mira

Zamenik direktora Kancelarije za KiM Dušan Kozarev demantovao je izjavu Edite Tahiri da će Park mira kod mosta preko Ibra u severnom delu Kosovske Mitrovice biti uklonjen 1. oktobra. Tahiri je za Dojče vele izjavila da su „postignuti dogovori o uklanjaju te barikade u oktobru i pozivnom broju za Kosovo, ali da postoje oprečna mišljenja oko ZSO“:

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.