Foto FoNet TV FoNet

Prema mišljenju naših sagovornika, na razvoj situacije na ovim prostorima uticaće i šira geostrateška „slika“, što bi moglo da navede spoljnopolitičke „igrače“ poput SAD i EU da još više insistiraju na uspostavljanju pravne države i ekonomske sigurnosti.

Nikola Burazer, programski direktor Centra savremene politike, ocenjuje za Danas da su najvažnija pitanja u narednoj godini postizanje sporazuma o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa Srbije i Kosova i primena sporazuma iz Prespe između Grčke i Makedonije.

– Ova pitanja su od velikog značaja za čitav region i od njih će u velikoj meri zavisiti i izgledi za proširenje EU i NATO na Zapadnom Balkanu. Verovatno je da će Makedonija u slučaju uspešne implementacije sporazuma iz Prespe početi proces pristupanja NATO i već 2020. postati nova članica Alijanse, dok bi u slučaju neuspeha njena perspektiva evroatlantskih integracija bila veoma upitna u budućnosti. Što se normalizacije odnosa Srbije i Kosova tiče, izgledi za postizanje sporazuma sledeće godine se trenutno ne čine dobri, ali ne treba isključiti mogućnost iznenadnih uspeha u dijalogu kao posledice spoljnog pritiska. Kada govorimo o unutrašnjim pitanjima, očekivano je da će se nedemokratske tendencije u regionu nastaviti, ali i da će jačati otpor njima. U tom smislu se mogu očekivati dalje polarizacije društava, koje bi mogle rezultirati promenama kao prošle godine u Makedoniji, ali i značajnom političkom nestabilnošću, ukazuje Burazer.

Dejan Šajinović, novinar Nezavisnih novina iz Banjaluke, kaže za Danas da ako pitate briselske zvaničnike, vjerovatno će vam reći da je 2019. ključna za evropsku budućnost regiona, međutim problem je što je „ključna“ bila i 2018. i 2017. i sve prethodne godine.

– Ali, ja ovog puta vidim nekoliko velikih razlika u odnosu na sve prethodne „ključne“ godine. Prvo, otvaranjem njemačkog tržišta rada, a vjerovatno i liberalizacije izdavanja radnih dozvola u drugim zemljama Evrope po prvi put stvara direktan pritisak na biznis-klasu u svim našim zemljama. To znači da će poskupiti cijena rada, a to će biti značajan trošak za poslodavce. Zato poslovna zajednica „pritišće“ sve vlasti da sprovedu ključne reforme, kako bi zadržali radnike i veći dio troška neminovnog povećanja plata prebacili na državu. Drugo, mislim da je došlo do buđenja svijesti građana u svim balkanskim zemljama. Pritom ne mislim samo na proteste u Beogradu i Banjaluci, već mislim da je došlo do spoznaje da ljudi imaju mnogo veću moć nego što su ranije mislili, i da ih se političari mnogo više boje nego što su to ranije mislili. Koliko god jačanje populizma u Evropi i Americi bilo štetno tamo, ovdje kod nas se pokazuje kao korisno, barem kratkoročno, ističe Šajinović.

Kao treći faktor koji bi mogao da utiče na situaciju u regionu, naš sagovornik navodi „liberalizaciju“ geopolitičkih faktora koji na Balkanu igraju sve veću ulogu, poput Kine, Turske, Rusije, a „tjeraju EU i SAD da mnogo jače insistiraju na evropskim vrijednostima – pravnoj državi, ekonomskoj sigurnosti…“.

– Kombinacija svega ovoga po prvi put me navodi da budem blagi optimista da su barem neke promjene moguće u 2019. jer su se na jedan neobičan i možda pomalo ciničan način sinergijski ukrstili interesi tajkuna, običnih građana i EU da je pravna država i ekonomski napredak „vin-vin“ situacija za sve, smatra Dejan Šajinović.

Biber: Bez pozitivnih trendova

Florijan Biber, profesor Univerziteta u Gracu, nedavno je za Danas izjavio da neće biti nikakvih pozitivnih trendova na Zapadnom Balkanu kada je reč o demokratiji. „Imajući u vidu da će EU biti zaokupljena sobom 2019. godine, naročito oko izbora i formiranja novog saziva EU Komisije, biće premalo spoljnih podsticaja. Što se tiče samog regiona, pre možemo očekivati dalji pad demokratije, udružen sa krizama. Ako Makedonija bude u stanju da u potpunosti normalizuje odnose sa Grčkom, to će joj omogućiti da reši „krupna pitanja“ i da se odlučnije postara za uspostavljanje valjane uprave i unapredi vladavinu prava. Ali, ni u toj državi takav proces neće proći bez teškoća i otpora“, smatra on.

Povezani tekstovi