Rano za pitanje o jednoj ili dve kolone

U svakom slučaju, opozicija sada mora da radi bili šta kako bi svojim biračima poslala poruku da je aktivna. Međutim, u situaciji u kojoj nema institucionalne opozicije, prerano je postavljati pitanje o tome treba li opozicione organizacije da se ujedinjuju u jedan ili dva bloka, građanski i nacionalni, smatraju sagovornici Danasa koje smo pitali o efektima objedinjavanja opozicije u jednu ili dve kolone.

Pitanje koliko su razlike važne ili pak nevažne u borbi protiv ove vlasti, ponovo se nameće pošto je opozicija, koja je bojkotovala izbore, prošle nedelje inicirala ujedinjavanje organizacija koje su se na svim nivoima zalagale za bojkot glasanja. Svoju samostalnost u daljoj borbi protiv vlasti odmah su iskazale inicijativa Ne davimo Beograd i Lokalni front.

Predrag Voštinić, aktivista Lokalnog fronta, rekao je problem to što je na samom početku krenula priča ko nije dobrodošao u jedinstveni opozicioni front. „Ova priča mi više liči na jedno repozicioniranje na političkoj sceni i nastavak trke za vođu opozicije. Ujedinjenjem sa takvim ljudima rizikujemo da postanemo, ne samo taoci, već i žrtve njihovih ličnih odnosa“, smatra Voštinić.

Radomir Lazović iz Ne davimo Beograd rekao je da su predstavnici NDB razočarani zajedničkim delovanjem u kampanji i konstantnim kalkulacijama i kombinacijama političkih partija koje su do poslednjeg dana gledale kako da ostvare svoje partikularne interese ne obazirući se na zajednički cilj.

Ujedinjavanje čak i oko dobrog cilja, sa strankama koje ne dele iste vrednosti, pokazalo se kontraproduktivno za mnoge članice dosadašnjeg Saveza za Srbiju, pogotovo, čini se, za DS i Dveri, jer su se među sobom podelile i rasule. Samostalan razvoj želi, izgleda i Narodna stranka, koja je, prema pisanju medija, već jednom nogom van Saveza.

Politički analitičar, Dragomir Anđelković za Danas kaže da opozicija mora da radi bilo šta u ovom trenutku.

– Posle bojkota se očekuju neke aktivnosti. Ako već nisu krenuli u proteste, verovatno zbog korone, onda pred svojim biračima moraju da stvore utisak da nešto rade. Ma šta radili, ujedinjavali se ili delili, moraju da pošalju poruku svojim biračima da su aktivni. A šta je od toga bolje i opoziciji donelo veću korist je pitanje za istraživače i fokus grupe – navodi Anđelković.

Kako dodaje, pređašnja iskustva su različita.

– Imamo situaciju sa DOS-om koji je bio krajnje heterogen a imao je rezultat. Imali smo u nekim periodima podele među opozicijom. Podela je uvek rizik da dođe do stvarnog sukoba. Jer ono što u početku deluje kao fingirana podela, vrlo brzo može da dovede do sukoba. Potpuno objedinjavanje heterogenih faktora ne daje veći rezultat ako neko sa strane, finansijski i na druge načine, ne stane iza toga – ukazuje Anđelković.

Da je prerano za ovo pitanje smatra politikolog Cvijetin Milivojević.

– Ovo pitanje bi bilo na mesto da opoziciju čekaju neki izbori. A da li će biti nekih izbora ne zavisi od opozicije nego od Vučića ili nekih nepredviđenih okolnosti poput korone, studenata Vašingtonu, Moskvi… Tema za opoziciju je kako se snaći u situaciji kada je Srbija, u poslednjih 30 godina, prvi put u poziciji da nema institucionalnu opoziciju, koje je bilo i za vreme Miloševića. To je jedinstven slučaj u svetu. Bojkot opozicija je izabrala, neki kažu dobrovoljno, a ja mislim zbog nepostojanja regularnih uslova, ulicu kao mesto svog budućeg delovanja. Ali nažalost po Vučića, i konstruktivna opozicija ali i ona njegova satelitska, silom prilika su oterane na ulicu – objašnjava Milivojević.

Prema njegovim rečima, za budućnost opozicije je neophodno da nađe neku vrstu, ako ne saradnje onda dogovora o nenapadanju. Kako dodaje, situacija bez institucionalne opozicije nije problem samo za one protiv vlasti nego i za Vučića.

– I to što on tvrdi da za dva tri meseca neće imati vladu pokazuje taj problem. Postavlja se pitanje kao organizovati parlament da bar neko fingira opoziciju. Hoće li to biti SPS, što bi bilo najrazumnije jer bi bilo vidljivo zbog njihove brojnosti, ili neko drugi? Čak 248 poslanika, prema mojoj računici, koketira s vlašću osim dva poslanika Sulejmana Ugljanina koje Vučić neće u vlasti – navodi Milivojević.