Režim će pasti kada bude nastala verodostojna opozicija 1Foto : Zoran Mrđa FoNet

Tada će i njegove relativno velike slabosti i česte greške biti u javnosti jasno prepoznate, uprkos kontrole nad RTS-om i masovnim duhovnim trovačnicama, tj. privatnim televizijama s nacionalnom pokrivenošću i tiražnim dnevnicima, kaže za Danas sociolog Jovo Bakić, komentarišući jednu od teza o padu ove vlasti da će SNS-a pasti kad njihov lider Aleksandar Vučić to bude rešio a ne kad ga opozicija obori.

* Kako vidite najnovija dešavanja u DJB, Građanskom bloku 381 i najnovije pojačanje SZS Lepomira Bakića, koji je široj javnosti poznat kao učesnik rijalitija?

– Čudnovata su to dešavanja. U DJB-u formalni vođa stranke istupa iz njenog poslaničkog kluba i priključuje se poslaničkom klubu onih koji su istupili iz pokreta. Nije mi poznato da se to ikada igde dogodilo. Građanski blok 381, osim što ima krajnje samozatajno ime koje ne obećava uspeh, u sebi objedinjava i neke stranke od kojih bi trebalo što dalje bežati, pa tako tumačim i činjenicu da je jedna stranka odatle upravo utekla. S obzirom da SZS u sebi objedinjava kako krajnju tako i umerenu desnicu, sasvim je u redu da u svojim redovima ima i mog mišićavog metroseksualnog prezimenjaka. Ostaje da se vidi da li će Jelena Karleuša izabrati GB 381, koji je ideološki naslednik LDP-a, ili SZS, koji je otvoren i prema metroseksualcima. Njen izbor bi mogao da se pokaže odlučujućim.

* Ustaljeno je uverenje da se opozicija podelila na građanski blok koji predvodi Saša Janković i desničarski Savez za Srbiju Dragana Đilasa. Da li su to u stvari dve strane istog novčića s obzirom na to da ni jedni ni drugi nemaju problem sa tim da zajednički podele plen vlasti, a neće u jednoj koloni da ruše Vučićev režim?

– Problem blokova koje pominjete je u tome što su bezidejni i teško odmiču od jalove ideološke matrice prvih dveju faza (1990-e i 2000-2012) višestranačja u Srbiji. Drugim rečima, GB 381 pokušava da igra ulogu Saveza reformskih snaga odnosno LDP-a, propagirajući jedan socijalno-liberalni kosmopolitizam koji više nema nikakvog uporišta u društvu, naročito nakon što ga je Čedomir Jovanović, kojega su kako neoliberalni tako socijalno-liberalno usmereni intelektualci bezostatno podržali, temeljito uništio svojim poslovno-političkim delanjem. Što se SZS-a tiče, u njemu ima vrlo pametnih ljudi, ali oni su lično povezani, slično pomenutom Jovanoviću, za drugu fazu višestranačja, tj. za izneveravanje ideala 5. oktobra i sledstvenu razočaranost obrazovanijem dela biračkog tela, koje to malo teže prašta. S rečenim u vezi, nebitno je da li će ići zajedno ili odvojeno, oni ne mogu pridobiti poverenje većine birača.

* Kako su se snašli Đilas i Janković kao lideri svojih blokova? Ima li potencijala u tim opcijama?

– Poznajem i poštujem obojicu, ali za gospodina Đilasa se naročito odnosi ono što sam prethodno govorio o personifikaciji druge faze višestranačja u Srbiji. Njegova uloga u kontrolisanju sredstava masovnog opštenja u toj fazi nije do kraja razjašnjena. Osim toga, iako je bio bogat i ranije, u toj fazi je, blagodareći političkim vezama, obrnuo kapital nekoliko puta. Naposletku, prvo se povukao iz politike zbog baražne paljbe tabloidnog smeća po njemu, te blagodareći blagoslovu Aleksandra Vučića par godina bio predsednik Košarkaškog saveza, a zatim se iznenada vratio u politiku. Nerealno je zbog svega pomenutog očekivati da privuče znatnije poverenje građana. Naposletku, jedan deo koalicije (Dveri) rasteruje liberalni deo, a DS rasteruje Dverima naklonjeni deo birača. Što se gospodina Jankovića tiče, njegovo političko delanje nije bilo načelno, jer ne možete se ograđivati od postojećih političkih stranaka i s njima trčati političke trke, pa ih zatim odbacivati (mislim na odnos prema DS-u) i prigrliti umesto DS-a neke isprobane političke bezveznjake. Osim toga, napustili su ga bitni ljudi, što je jasan signal onom delu javnosti koji ih poštuje, a nedostaje mu politička agilnost i energija. Naposletku, pojedini koalicioni partneri (npr. Crnogorska stranka) mogu samo i to malo podrške, što mu je još preostalo, da ponište.

* Očekujete li opšte jedinstvo opozicije u odluci o eventualnom bojkotu parlamentarnih izbora? I da li je bojkot izbora za vas dobro rešenje?

– Teško je očekivati jedinstvo opozicije u ovom pitanju. Načelno, iako razumem i delim opozicionu frustriranost zbog bahatog i osionog ponašanja autoritarnog režima Aleksandra Vučića, bojkot izbora, koliko je meni poznato, nikada i nigde nije dao dobar ishod.

* Treba li opozicija da podrži Vučića ukoliko se postigne dogovor s Kosovom pod okriljem međunarodne zajednice?

– Ne možete očekivati od protivnika bilo kakvog dogovora, mislim na gospodu Obradovića, Jeremića i Đilasa, da ga podrže. Janković bi, pak, mogao to podržati. Što se mene tiče, prvo treba videti kakav će dogovor biti postignut, kakve posledice može imati, pa onda odlučiti da li ga podržati ili ne. Dogovor koji bi verodostojno jemčio bezbednost Srba u metohijskim i kosovskim enklavama, kao i srpske kulturne baštine, svakako bi trebalo podržati, pa iako bi ga režim Aleksandra Vučića postigao. Naime, podrška dogovoru koji ne bi bio rđav (čovek treba da bude svestan da uistinu dobrog dogovora ne može biti), ne bi značila i podršku autoritarnom režimu koji bi ga postigao, jer ima toliko drugih stvari, na prvom mestu činjenica da je mafija zarobila državu, zbog kojih bi on trebalo da ode.

* Potkupljivanje građana poslom i kakvom takvom platom, uslugama i novcem nisu izmislili naprednjaci, oni su ga samo usavršili, te je dobar deo građana ostao i postao klijent vlasti od kojeg se očekuje siguran glas. Kako tome stati na put?

– Vrlo teško, ali bez toga ovo društvo će se u moralnom pogledu dodatno rastakati. Neophodno je da se čitav politički sistem do temelja razori, tj. da velika većina vodećih političkih delatnika kako u vlasti tako u opoziciji konačno siđe s političke scene, a da najodgovorniji među njima postanu štićenici zatvorskih institucija. Temeljito razaranje političkog sistema je neophodno, jer on je ključno vrelo rasprostranjene i duboke kriminalizacije društva.

Vučić i Tači stešnjeni između velikih sila

* Očekujete li postizanje dogovora oko Kosova ili treba verovati Vučiću kada kaže da je dogovor miljama daleko? Ima li Vučić manevarski prostor da odlaže dogovor?

– Vučić i Tači igraju pregovaračke uloge stešnjeni između interesa velikih sila i nacionalizma vlastitih sunarodnika. Mnogo zavisi od strpljenja velikih sila i njihove procene iskrenosti obojice vođa.

close
Režim će pasti kada bude nastala verodostojna opozicija 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.