RSE: Makronovo skretanje udesno 1Foto: Fonet/AP

Makron se obraća Francuzima zabrinutim za red i zakon u nastojanju da osvoji drugi predsednički mandat na izborima 2022. godine, ukazuje Blumberg.

„Oni koji napadaju policijske snage i izabrane zavaničnike neće moći da se izvuku“, rekao je Makron u Parizu u petak, 4. septembra, na obeležavanju 150. godišnjice francuske Treće republike. „Moraju biti teško kažnjeni“.

U tmurnom govoru u kojem je naglasio svoje protivljenje naporima za podelu francuskog društva, Makron je nastojao da odbije napade s desnice da je isuviše mek preme kriminalu, dok je pripremao linije borbe za svoju predsedničku kampanju, ističe Blumberg, dodajući da je 42-godišnji predsednik održao govor dan pošto je njegova vlada najavila paket od 100 milijardi evra za podsticanje privrednog oporavka posle višemesečnih mera zatvaranja.

Prošle nedelje je Žerar Larše, predsednik Senata iz redova Republikanaca – najveće tradicionalne desne partije – rekao je da je u Francuskoj vladavina zakona u opadanju posle nereda u Dižonu, kao i poraza Pariz Sen Žermena u Ligi šampiona, ukazuje Blumberg, ali podvlači da podaci sugerišu da nema povećanja nasilja u zemlji u celini.

Markon je u obraćanju upozorio protiv podela, što je nazvao „separatizmom“. To je, kako navodi Blumberg, dvosmislen termin koji je francuski predsednik ranije koristio za islamizam kada je obećao da će sprečiti strane imame da propovedaju u Francuskoj. „Ne može biti separatizma u republici“, rekao je Makron i dodao da će na jesen predložiti nacrt zakona o tom pitanju.

Makron je izabran na centrističkoj platformi 2017, ali uoči kampanje za izbore 2022. nastoji da privuče desničarske glasače kampanjom reda i zakona i čvrstim stavom prema radikalnom islamu, piše Tajms, ukazujući da se u francuskoj javnosti Makron smatra desničarem.

Prema anketi objavljenoj tokom vikenda, 54 odsto glasača Makrona stavlja na desnicu, 32 odsto u centar, a 16 odsto na levicu. Ta anketa, ističe londonski list, pokazuje kako se njegov imidž promenio od 2017. kada je 45 odsto njegovih glasača došlo s levice a 18 odsto s desnice, dok su ostali bili centristi ili oni koji nisu ranije glasali.

Makron negira da se pomerio u desno i insistira da i dalje uzima ideje iz celog spektra. Tajms ukazuje da se na njega drugačije gleda posle ekonomskih reformi sprovednih pre krize korona virusa, pre svega zakona kojim je olakšano otpuštanje radnika.

Dok je njegov reformistički zanos smanjen usled pandemije, Markon je zauzeo čvstu liniju po pitanju reda i zakona, i to nastojanje predvodi ministar unutrašnjih poslova Žerald Darmanen koji je izazvao kontroverzu tvrdnjom da je deo francuskog društva postao „divlji“. Komentar je, objašnjava Tajms, usledio posle leta u kojim je vozač autobusa ubijen pošto je tražio od putnika da stave masku, nereda fudbalskih huligana i oružanih obračuna povezanih s drogama.

Darmanen i državna sekretarkka za pitanje građanstva Marlen Šjapa najavili su zakone za borbu protiv kriminala i, kako ukazuje Tajms, privlačenje desničarskih glasača. Pored najave čvršćeg pristupa u pogledu droga, oni su među novim strogim merama reda i zakona najavili ograničenje za islamizam, ali i zabranu lekarima da nevestama izdaju potvrde o devičanstvu.

Korićenjem termina koji signalizira da je društvo postalo „divlje“ ministri u francuskoj vladi naznačavaju pomeranja s centra dok se Makron priprema za novu političku sezonu, piše Njujork tajms.

Reč „ensauvagement“ poslednjih godina je bila omiljena na francuskoj krajnjoj desnici da se sugeriše da je nacija postala divlja, objašnjava američki list. S kolonijalnim i rasističkim prizvucima, ona je upotrebljavanja u diskusijama o imigraciji i kriminalu kao alarm da je Francuska postala opasno, necivilizovano mesto, lišeno tradicionalnih vrednosti.

Mada je moćni ministar unutrašnjih poslova Darmanen insistirao da će nastaviti da koristi reč „ensauvagement“, drugi u vladi su izrazili neslaganje i premijer Žan Kasteks pokušao je da završi s tim, ali je, kako navodi Njujork tajms, ta reč već pokrenula grozničavu političku i semantičku debatu i podvukla kako su se kajnje desne ideje uvukle u mejsnstrim, dok Francuska pokušava da izađe na kraj sa sve većim rasnim, etničkim i verskim podelama.

Debata o toj reči izgleda da će postaviti ton za ostatak političke sezone, kako glavne partije počinju da se pripremaju za predsedničke izbore 2022. Za Makrona, čiji glavni izazov ostaje rivalka s prošlih izbora Marin le Pen koja je popularizovala upotrebu reči „ensauvagement“, to, prema pisanju lista, znači dalje pomerenja s centra na desno tako da ne bude izmanevrisan.

Iako je Makron pažljivo izbegavao da sam upotrebi tu reč, neki stručnjaci kažu da nije slučajno što su neki od njegovih najbližih saveznika počeli da pričaju o „ensauvagement“ upravo dok desnica i krajnja desnica strahove o kriminalu postavljaju kao centralnu temu sledećih predsedničkih izbora.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.