To smatra politikolog Miroslav Samardžić, aktivista Zrenjaninskog socijalnog foruma koji je podržao proteste u Srbiji. Prema njegovom objašnjenju, ko želi da njegova prava budu ostvarena, mora biti spreman da se za njih bori.

* Kakav je građanski protest na ulicama Srbije ove zime, da li je artikulisan, efikasan i ima li perspektivu?

– Efikasni su samo oni politički pokreti koji su u stanju da stvaraju institucije koje imaju moć, i koji počivaju na jasnim antisistemskim programima. Protesti koji se održavaju poslednjih nedelja u Beogradu za sada nemaju ni jasan politički program, ni čvrstu organizaciju. Spontani protesti građana obično ne traju dugo, brzo se pojave i još brže nestanu, što smo nebrojeno puta videli u svetu poslednjih godina, od Okjupaj pokreta u SAD, pa nadalje. U Nišu su zahtevi jasniji, što je posledica socijalnih borbi u ovom gradu poslednjih godina. Koncept građanskog protesta iznuđen je zbog toga što je veći deo opozicije kompromitovan načinom na koji su vršili vlast do 2012. godine, stoga političke partije ne mogu artikulisati nezadovoljstvo stanovništva.

* Koje forme borbe, sem šetanja na ulici, mogu biti sredstvo da se dođe do jake demokratije? Ko sve treba da se uključi kako bi dobili odgovornu državu i efikasnu vlast i gde je tu uloga radnika?

– Nije dovoljno ukazivati samo na nedostatak demokratije i medijskih sloboda, potrebno je da zahtevi budu širi, da obuhvate oblast zaštite prava radnika, treba ukazivati na katastrofalno stanje zdravstvenog sistema i slično, kako protesti ne bi ostali socijalno izolovani. Za njih je ključno da li će se omasoviti i otvoriti prema problemima svih društvenih slojeva i raširiti se izvan kruga dvojke, ukoliko se ograniče samo na kritiku autoritarnih tendencija u političkom sistemu, preti im jenjavanje. Demonstranti, pored uličnih protesta, moraju razvijati i druge forme borbe, šetnje nisu dovoljne. Protesti su smisleni i uspešni ukoliko se institucionalizuju i dovedu do stvaranja brojnih organizacija koje će, na različite načine, svakodnevno delovati. Važno je da se u Srbiji obnovi civilno društvo koje je zamrlo, uspeh na izborima moguć je samo ukoliko opozicija prethodno stekne autonomnu moć u društvu.

Neki oblik represije u ovom trenutku razjario bi demonstrante i omasovio ulične demonstracije. Režimska propaganda, da bi bila uspešna, mora biti ograničena na uzak krug aktera. Ukoliko se njena agresije usmeri prema širokom krugu ljudi i organizacija, ona prestaje da bude delotvorna. Vlast treba podsticati da čini takve greške, zbog toga što više javnih ličnosti treba da bude uključeno, kako bi se režimska agresija rasula u mnoštvo pravaca. Važno je da protesti podstaknu nastanak drukčijeg sistema, u kome će vlast biti odgovorna, demokratski kontrolisana, kompetentna i efikasna. Promena po sistemu sjaši Kurta… nema mobilizacijsku snagu.

Radnicima koji na poslu nose pelene svejedno je ko je na vlasti, sve dok ona njima ne obezbedi povoljniji položaj. Jedini izlaz iz očajne situacije u kojoj se nalazimo je nastanak masovnog, autonomnog demokratskog socijalnog pokreta koji bi počivao na principima jednakosti, solidarnosti, društvene pravde, tolerancije i na poštovanju ljudskih i manjinskih prava. Takav pokret mogao bi da povrati kreativne potencijale politike. Ko želi da njegova prava budu ostvarena, mora biti spreman da se za njih bori.

Povezani tekstovi