"Slobodne zone" zavisiće od lokalnih organizatora 1Foto: FoNet/ Ognjen Stevanović

Naprotiv, pokušaće da taj novi vid protesta na raznorazne načine marginalizuje, ali ga Slobodna zona neće naterati da sa opozicijom konačno otpočne pregovore. Mogući su samo neki sitni taktički ustupci, koji, međutim, neće izgledati kao popuštanje pred opozicijom – kaže za Danas poslanik i urednik NSPM Đorđe Vukadinović .

Prema njegovim rečima, predsednik Srbije i SNS već je načinio nekoliko ustupaka opoziciji, poput onog poziva Maje Gojković opoziciji da dođu na razgovor, ali i u minimalnom otvaranju u izveštavanju RTS.

„Ne postoji jedna genijalna mera koja bi ga naterala na ustupke, već više mera sitnih i paralelnih, možda mogu da dovedu do željenog dijaloga. Slobodna zona je zanimljiva i legitimna ideja, koja je isprobavana u raznim delovima sveta, ali ona nije alternativa protestima, niti predstavlja način da se opozicija bezbolno izvuče iz protesta i ne može dovesti do revolucionalne promene vezane za rušenje vlasti. Možda protesti jesu u nekoj maloj krizi, ali oni neće zamreti, kao što je to bio slučaj sa protestima protiv diktature iz 2017“, kaže Vukadinović.

Boško Obradović, lider Dveri, poručuje da je Slobodna zona snažan signal da opozicija nema namere da se povuče i da je svakodnevno okupljanje oko Zone dokaz da se građani ne predaju.

Prema Obradovićevim rečima Slobodna zona formirana je najpre u Beogradu gde su i počeli prvi protesti „Stop krvavim košuljama“ i „Jedan od pet miliona“, ali da će se te zone, u novoj fazi protesta, proširiti i unutrašnjosti Srbije, kao i da će ova u Beogradu biti obogaćena novim sadržajima, pozorišnim predstavama, izložbama, dijalogom vlasti i građana. Kako kaže subotnji protesti i subotnja šetnja u Beogradu, kao tradicionalna aktivnost, biće nastavljena i pored formiranja Slobodne zone.

„Dinamika protesta po gradovima Srbije zavisiće od procene lokalnih organizatora, ali kada nas bilo ko iz unutrašnjosti Srbije pozove mi ćemo se odazvati i govoriti pred građanima“, kaže Obradović.

Na pitanje gde je nastala ona građanska energija od 13. aprila i kako komentariše tvrdnje predstavnika vlasti da je opozicija proteste svela na jedan šator, lider Dveri kaže da to isto treba pitati Vučića.

„Bilo bi dobro da ga neko pita, može li on kao moćan političar da ponovi broj okupljenih na mitingu 19. aprila. Nama nije namera da proteste svodimo na jedan šator, već da oni pređu u svakodnevni protest. To je dodatni pritisak na vlast i samog predsednika Srbije i novi kvalitete protesta“, kaže Obradović.

Dodaje da će opozicija biti tu ispred vrata predsednika i da će imati priliku da odluči da li će da pregovara sa opozicijom, uprkos sadašnjem kategoričnom odbijanju dijaloga.

On napominje da opoziciji nije sporno da se razgovor održi i u parlamentu, ali to moraju biti razgovori delegacije opozicije i delegacije vlasti.

„Sa Majom Gojković nemamo o čemu da razgovaramo, ona je pokazala svoje pravo lice. Ovde se radi o suštinskim promenama u RTS-u i REM-u i mi više nećemo da učestvujemo u praznim i lažnim parlamentarnim pričama. Svoje pravo i pravdu tražimo na ulici i od toga nećemo odustati“, zaključuje Obradović.

Miroslav Aleksić, zamenik predsednika Narodne stranke, ubeđen je da će tokom maja Zone slobode biti formirane i po drugim gradovima.

„To pre svega zavisi od lokalnih aktivista i organizacija. Protesti kao i do sada nisu bili centralizovani, pa neće biti ni slobodne zone“, ocenjuje Aleksić i dodaje da u državi u kojoj nema dijaloga ni kroz medije, i u kojoj ne funkcionišu institucije, opozicija mora vanparlamentarnim aktivnostima da ukazuje na uništavanje države.

Aleksić kaže da će opozicija pritiskati režim na vlasti sve dotle dok se ne stvore uslovi za poštene i fer izbore. „To je najveći strah Aleksandra Vučića, jer zna da su građani Srbije prozreli njegovu politiku „štapa i šargarepe“, kojom ih već sedam godina zavarava. U Srbiji se sve teže živi, a vlast je sve više autokratska. To je neprirodno stanje i siguran sam da će se slobodni građani Srbije izboriti za promene već na sledećim fer i poštenim izborima“, zaključuje Miroslav Aleksić.