Foto: Medija centar

O kojem je u parlamentu govorio Aleksandar Vučić, i priznanje nezavisnosti Kosova, saglasni su sagovornici Danasa iz Beograda i Prištine – Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava, i Škeljzen Malići, kosovski analitičar i politički savetnik premijera Albanije Edija Rame.

– Vučićeva izjava da bi priznaje Kosova bilo presecanje Gordijevog čvora, ali da to Srbija neće uraditi, ukazuje da je ipak svestan koliko je to važan test Srbije za koji on očigledno nije spreman. Zbog toga istovremeno optužuje i nacionaliste kao pokriće za politički kukavičluk – ocenjuje za Danas Sonja Biserko.

Škeljzen Malići, takođe, napominje za Danas da je u Vučićevom govoru o Kosovu novina to što je rekao da je priznanje Kosova, odnosno presecanje Gordijevog čvora neminovnost.

– Novi stari premijer Vučić je izjavio da je za Kosovo neophodno da se preseče Gordijev čvor, ali da Srbija neće priznati nezavisnost Kosova. To je stara formula sa novim naglaskom, da je presecanje čvora neminovnost. E pa, to presecanje mora se i sa strane pogurati, što pre to bolje. Bajden možda ima nekakvu polugu da pogura proces, ali to mora biti na širem planu, da se osigura regionalna stabilnost u vreme kada je EU prilično uzdrmana a rusko-tursko približavanje može dodatno zakomplikovati odnose u regionu – ističe Malići za Danas.

On ističe da ne samo Briselski dijalog već da su i na unutrašnjem planu Kosovo i Srbija u zastojima i blokadama.

– Srbija najzad ima novu vladu, ali nije jasno hoće li ona imati i novu politiku u odnosu prema Kosovu. Ne verujem da postoji nekakva čarobna američka formula, ali jasno je da bez Amerikanaca nema rešenja za Kosovo i region. Na Kosovu Bajden će verovatno pokušati da zapuši unutrašnji raskol i blokadu oko razgraničenja sa Crnom Gorom i kompromisom oko zajednice srpskih opština – zaključuje politički savetnik Edija Rame za naš list.

Prema rečima Sonje Biserko, za SAD je priznavanje Kosova važno iz više razloga.

– Osim što je Kosovo najvažniji uspeh spoljne politike SAD, ono je i objektivno važno za bezbednost Kosova ali i regiona. Radikalizacija jednog dela mladih na Kosovu zbog frustracije i besperspektivnosti može postati ozbiljan problem za bezbednost regiona. Zapad je odgovoran za tu situaciju i zbog stalne stigmatizacije kosovske države (specijalni sud, status severnog Kosova i dr). Situacija zahteva mnogo konstruktivniji pristup Balkanu, što znači njegovo ubrzano integrisanje u EU. Treba relativizovati ucenjivački potencijal Srbije (zbog Rusije) jer on ugrožava i interese same Srbije. NJena ambivalencija oko toga gde pripada najviše šteti Srbiji – ističe Biserko za naš list.
Predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava smatra da nedovršeni posao na Balkanu ukazuje na ozbiljan deficit međunarodne zajednice.

– Vremenom su se izgubili ili zanemarili principi na kojima počivaju UN, OEBS i druge međunarodne organizacije. Pravni vakuum u kojem se odbijaju međunarodni odnosi doveli do opšte konfuzije i gubljenje iluzija. Posete visokih američkih funkcionera ne mogu se tumačiti bez uzimanja u obzir međunarodnog konteksta. Promenjene međunarodne okolnosti dovele su Balkan ponovo i žižu interesovanja jer se preko njega prelamaju interesi različitih aktera (Amerika, Rusija, Turska i EU) – ocenjuje Biserko.

Naša sagovornica napominje da zapadna zajednica sa zakašnjenjem shvatila važnost Balkana za bezbednost Zapada.

– Tek je migrantska kriza „osvestila“ taj problem. Jer postjugoslovenski kontekst je sada proširen i na Bliski istok, što dodatno komplikuje stvari. Nažalost EU nije uspela da na pravi način hendluje probleme Balkana. Politika uslovljavanja postkonfliktnih društava samo je pojačala antizapadni sentiment. Umesto sveobuhvatne politike za region koja podrazumeva i neku vrstu Maršalovog plana, EU je propustila priliku da ceo Balkan stavi pod svoj kišobran a probleme rešava naknadno – kaže Biserko.

Ona dodaje da su sada na delu regresivni trendovi koji ugrožavaju sve aranžmane koje su EU i SAD svojevremeno definisale.

– Penetracija Rusije na Balkan, posebno u Srbiji, stavlja Srbiju u fokus njihove pažnje jer je se ona percipira kao ključni faktor stabilnosti na Balkanu. NJen ambivalentan i kalkulantski odnos prema Zapadu i stalno laviranje između Moskve i Brisela, poslednjih meseci je dovelo u Beograd brojne zapadne poslenike. U tom ključu treba razumeti i posete američkih zvaničnika. S obzirom da Bajden dolazi i u Prištinu i u Beograd, očigledno je da će Briselski sporazum i njegova (de)blokada biti glavna tema – zaključuje predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava za Danas.

DŽozef Bajden u utorak u Beogradu sa Vučićem i Nikolićem
Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić i predsednik Srbije Tomislav Nikolić sastaće se sa potpredsednikom Sjedinjenih Američkih Država DŽozefom Bajdenom u utorak, 16. avgusta, saopšteno je iz Vlade Srbije i Predsedništva. Bajden je bio poslednji put u Beogradu bio 2009. godine, kada je na vlasti bila Demokratska stranka Borisa Tadića.