foto:www.president-ksgov.net

Ona je FoNetu rekla da se „ova struktura, koja je postavljena na Kosovu, direktno održala upravo u dogovoru sa Beogradom i Srpskom listom“.

„To smo videli i prilikom izbora predsednika Hašima Tačija, uz pomoć Srba“, ocenila je Trajković i ilustrovala da je i „za izbor predsednika Skupštine Kosova, Kadrija Veseljija bila presudna uloga Srpske liste“.

„U izboru Ramuša Haradinaja, kao premijera, direktna je bila uloga Srpske liste“, dodala je Trajković, koja tvrdi da je Beograd „najveći oslonac“ za stabilnost Tačijeve vlasti.

Trajković „misli“ da su oni „u nekom dogovorenom projektu, pored, normalno, finansijskih aranžmana, koji najverovatnije postoje“.

Tači u kontinuitetu već „18 ili 19 godina ima etnički pristup rešavanju pitanja Kosova“, ocenila je Trajković i upozorila da „mi danas na terenu imamo sistematsko etničko čišćenje Srba“.

„Tačijev projekat i ideje ovih dana dobijaju i javni značaj, iz dva vrlo relevantna razloga. Jedan je njegovo ideološko opredeljenje, a drugo način i pokušaj da se odloži Specijalni sud i da se on pokaže kroz destabilizaciju Kosova kao faktor koji će da kontroliše krizu i da rešava tako veliko pitanje kao što je podela Kosova“, tumači Trajković.

Kada je podela Kosova u pitanju, Trajković smatra da je suština šta južno krilo NATO misli o toj mogućoj destabilizaciji i prekrajanju granica.

„Najvažnije zapadne zemlje, koje su priznale nezavisnost Kosova, to su učinile u ovim granicama i promena granica za njih, suštinski, znači miniranje priznanja“, podsetila je Trajković.

„To onda dovodi u pitanje mnoge stvari, i to pitanje jeste vrlo važno i odlučujuće za južno krilo NATO“, ukazala je Trajković.

Ona je predočila da Tači „trenutno, posle afere sa pokušajem ukidanja Specijalnog suda, pre toga isto tako sa forsiranjem pitanja Vojske Kosova, stalno dovodi u probleme Skupštinu Kosova u smislu njenog funkcionisanja“.

„Suštinski, traži odugovlačenje za svoju odgovornost po optužnici Specijalnog suda gde se on, to vrlo pouzdano znam, nalazi na vrhu liste odgovornosti za trgovinu organima, jednog od najbizarnijih zločina u Evropi“, objasnila je Trajković.

Ona upozorava da bi eventualna podela za Srbe na prostoru Kosova i Metohije, južno i severno od Ibra, bila poguban projekat.

„Bez snažne neprijateljske retorike, bez pretnje nekim velikim naoružanjem, kako nam ministar odbrane dnevno lansira, proces normalizacije i poverenja između Srba i Albanaca na Kosovu bi išao mnogo brže“, ocenila je Trajković.

Prema njenim rečima, „posle ubistva Olivera Ivanovića, mi na severu Kosova, na žalost, nemamo političku strukturu koja može bilo šta od dogovora da implementira, jer imamo potpuni politički vakuum“.

Trajković misli da je Srpska lista sebe „izbacila kao faktor koji može da predstavlja Srbe“, što je „u ovim okolnostima zaista alarmantno“.

„Sever Kosova hitno treba da organizuje političko telo od relevantnih ljudi, kao što je Dragiša Milović, kao što je Slaviša Ristić, i da nekako uspostavi strukturu koja može da komunicira sa međunarodnom zajednicom“, sugeriše Trajković.

„Što se tiče Srba ispod Ibra“, dodala je ona, „mi smo još 1999. i 2000. nalazili modalitete opstanka i dogovora sa Albancima“.

„U vreme Miloševića nas je država žestoko satanisala, ali mi smo nalazili dogovore koji nisu obavezivali državu, ali jesu nama olakšavali život sa Albancima. Iz tog iskustva ja ipak verujem da unutar albanskog naroda postoje ljudi koji su spremni na zajednički život“, istakla je Trajković.

Ona na kraju napominje da je „podela veliko pitanje i za same Albance“.

„Videćemo kako će se i oni izjašnjavati unutar albanskog političkog korpusa“, zaključila je Trajković.