Foto: Medija centar

RJT ima ovlašćenje da tužbom traži da se poništi odluka nekog organa, uključujući i Poverenika, ako smatra da je tom odlukom prekršen zakon na štetu javnog interesa. CINS je, na osnovu izveštaja Agencije za borbu protiv korupcije, istraživao da li je Siniša Mali prijavio svu imovinu i prihode. Nakon više pokušaja od Višeg javnog tuižilaštva da dobije tražene informacije, zatim intervencije poverenika, slučaj je rezultirao tužbom protiv Šabića, zbog insistiranja da se novinarima dostave tražene informacije. Ovo je, inače, 32. tužba radi osporavanja poverenikovih rešenja.

Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić smatra da za ovu tužbu nema nikakvog osnova.

– Postupak u kome sam doneo rešenje, čiji poništaj RJT tužbom traži, bio je predmet legitimnog interesovanja javnosti. Sasvim logično jer se tiče se postupka koji je Više javno tužilaštvo u Beogradu vodilo protiv za javnost zanimljive ličnosti, visokog funkcionera. Ideja da tužilaštvo krije od javnosti razloge zbog kojeg je odlučilo da nekog ne goni, pogotovo visokog funkcionera, a da legitiman nalog poverenika predstavlja kao „kršenje zakona i ugrožavanje javnog interesa“, po meni je apsurdna i štetna, i to pre svega po inače poljuljan autoritet javnog tužilaštva – ističe Šabić za Danas. On podseća da je novinarska istraživačka mreža CINS tražila od tužilaštva dokumenta iz kojih se vidi da li se i kako tužilaštvo obraćalo Agenciji za borbu protiv korupcije, Upravi za sprečavanje pranja novca i MUP-u u cilju prikupljanja potrebnih obaveštenja, kao i dokument kojim je tužilaštvo utvrdilo da ne postoje dokazi koji bi ukazivali na elemente bilo kog krivičnog dela iz nadležnosti Višeg tužilaštva.

– Informacije o ovom slučaju su od strane raznih nadležnih državnih organa skrivane od očiju javnosti bukvalno godinama. Agencija za borbu protiv korupcije pokušala je u jednom trenutku da čak i Povereniku za informacije uskrati pristup relevantnim dokumentima. I tužilac i drugi subjekti su informacije i dokumente proglašavali za „strogo poverljive“, bez i formalno i suštinski opravdanih razloga. Zato sam i usvojio žalbu CINS-a i doneo rešenje kojim sam Višem tužilaštvu naložio da CINS-u, odnosno javnosti, stavi na raspolaganje tražene informacije – kaže Šabić. On nije želeo da komentariše stav višeg javnog tužioca iz Beograda, da u ovom slučaju nema ničeg što ukazuje na osnovanu sumnju u postojanje krivičnog dela.

– Kakav god bio, dopadao se nekom ili ne, nesporno je da je jedino njegov stav pravno relevantan. Ali, baš zato mora biti nesporno da taj stav mora da se zasniva na razlozima koji su i činjenično i pravno logični, prihvatljivi, ubedljivi. A to opet podrazumeva pravo javnosti da zna da li je tužilac nešto, odnosno šta je preduzeo od zakonom predviđenih radnji da bi na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja zaključio da postoje razlozi za donošenje odluke da nekog ne goni ili goni – navodi Šabić.

– Kad je krajem marta RJT zatražilo spise predmeta jer mu je „podnet predlog za podnošenje tužbe radi poništaja rešenja Poverenika“, bio sam, uprkos dosadašnjoj praksi RJT, uveren da bar u ovom slučaju neće podneti tužbu, da bi to bilo zaista previše. I stvarno, nekih mesec dana kasnije, stigao je dopis RJT u prilogu koga su spisi vraćeni, a u kome je bilo obaveštenje da tužbe neće biti. Međutim, samo nekoliko dana kasnije stigao je novi dopis, drugog zamenika RJT, u kome je stajalo da je „nakon ponovnog uvida u rešenje“, kao i „dopune inicijative Višeg javnog tužilaštva“, tužba ipak podneta – ističe Šabić. Kaže da ni tužbu, ni inicijativu niti njenu „dopunu“ nije video.

AF. CINS: Slučaj Mali – strogo poverljivo

„CINS je još u oktobru 2017. tražio od Višeg javnog tužilaštva dokumentaciju o postupku protiv tada gradonačelnika Beograda, a danas ministra finansija Siniše Malog. Ovaj postupak pokrenut je na osnovu izveštaja Agencije za borbu protiv korupcije iz 2016, zbog sumnje u neprijavljivanje imovine i prihoda. Više tužilaštvo je odbilo zahtev CINS-a uz obrazloženje da se krivični postupak protiv Malog „vodi pod oznakom stepen tajnosti strogo poverljivo“ i da zbog toga ne može da pošalje tražena dokumenta. Protiv ovog rešenja CINS je uložio žalbu Povereniku koji je u februaru 2018. doneo odluku da obrazloženje Višeg tužilaštva nije u skladu sa zakonom i da dokumentacija mora biti poslata redakciji CINS-a u roku od pet dana“ naveo je CINS u autorskom tekstu.