Vlada sebe isključila iz kampanje da bi je vodio Vučić

Time se ulazi u svojevrsni sukob interesa, da je neko nosilac liste iz koje treba da nastane poslanička grupa koja sutradan treba da kontroliše rad predsednika države – kaže za Danas sociolog Zoran Gavrilović iz Biroa za društvena istraživanja (BIRODI). On dodaje da je ovim zaključcima Vlada Srbije koja ima problematičan rejting kod građana, svojevoljno sebe isključila iz kampanje, kako bi se stekao utisak da poštuju zakon, ali su istovremeno Vučiću omogućili nesmetanu kampanju.

Gavrilović podseća da je stručni tim zapravo tražio da se predsednik Srbije Aleksandar Vučić skloni iz kampanje, jer je to svojevrsni sukob interesa. „Ono što piše u zaključcima Vlade Srbije vezano za poštovanje izbornog procesa zapravo već piše u Zakonu o agenciji za borbu protiv korupcije. Da je Vlada Srbije, odnosno vladajuća stranka htela nešto da menja, odnosno da unapredi borbu protiv funkcionerske kampanje mogla je to da uradi još pre tri-četiri meseca kada je donosila Zakon o sprečavanju korupcije, ali je ona praktično prepisala član 29 i samo ga preimenovala u član 50, kojim predsednik Srbije nije obuhvaćen funkcionerskom kampanjom, iako je on jedini koji se sve vreme bavi kampanjom.

To znači da je ovim zaključcima vlada svojevoljno isključila sebe iz funkcionerske kampanje. Uostalom zar mislite da će Siniša Mali i Ana Brnabić ići u kampanju i koji to funkcioner SNS ima tako dobar rejting da ide u kampanju i da mu građani veruju? Zato su ti zaključci samo trik da se pokaže kako se poštuje zakon, a u suštini omogućava se predsedniku, koji bi u skladu sa Ustavom trebalo da bude garant državnog jedinstva, da zapravo vodi kampanju i da bude nosilac izborne liste u Skupštini, iako je zadatak Skupštine da kontroliše predsednika“, objašnjava sagovornik Danasa.

On podseća da je svojevremeno sam Vučić kritikovao Borisa Tadića što učestvuje u izbornoj kampanji DS iako je, kako je tvrdio, njegov posao prema Ustavu da bude samo predsednik države.

Gavrilović napominje i da zaključak vezan za izbor novih članova REM-a takođe ne znači ništa, jer novi članovi neće rešiti stare probleme REM-a. Prema njegovim rečima, ključna stvar je da REM počne da radi svoj posao da svoje podatke i monitoringe učini javnim, što do sada nije bio slučaj.

„REM u periodu izborne kampanje treba da meri tonalitete i vreme. Što se tiče predloga oko RTS, moram da kažem da pregovaranje sa RTS nije zakonito, jer po zakonu RTS ima svoju autonomiju i zna se kako se uprava RTS menja. Problemi sa RTS-om nisu samo sekunde i tonalitet, već generalno njegovo izveštavanje, biranje tema i sagovornika. To je na RTS odavno problem i to se ne rešava u kampanji. Nažalost, ušlo se u fazu da se pregovara o primeni zakona, a to je problem i okruglih stolova na FPN. Tamo gde se pregovara o primeni zakona i gde je bitna politička volja država ne postoji. Gde partije sednu i dogovore se koji oblik zakona će primeniti tu država ne postoji. Ne može stranka da predloži koji će deo zakona da se primenjuje“, ocenjuje Gavrilović.

Oni pita zbog čega u Nadzornoj komisiji Skupštine Srbije čije se formiranje predlaže nema predstavnika Saveta za borbu protiv korupcije i zašto se ne zna ko će raditi monitoring štampanih medija.

Bojan Klačar, direktor CESID-a, kaže da mere koje je predložio SNS uključuju i preciziranje već postojećih mera i donošenje novih, od kojih neke uključuju promenu zakona, a neke podzakonskih akata. „Ako se pogleda duh tih mera, vidi se da tu ima preklapanja i sa zahtevima opozicije. Budući da idu pregovori, uz medijaciju evropskih parlamentaraca, moguće je da će se spektar podržanih mera i proširiti“, kaže Klačar.