Vučić po potrebi i u ulozi premijera

Vučić je juče iz Ženeve, gde je učestvovao na skupu o Zapadnom Balkanu, poručio da će otvaranje deonice tog istočnog kraka Koridora 10 za njega „biti najlepši dan“.

– Ponosan sam na novih 86,9 kilometara autoputa koji će povezati Niš, Belu Palanku, Pirot, Dimitrovgrad i Gradinu… Dolazi i naš brat Bojko Borisov… Probaću i na bugarskom da mu se obratim, vežbao sam, kazao je srpski predsednik. On je napomenuo da će vožnja autoputem do 1. decembra biti besplatna -„ne može duže, moraju neke pare i u državnu kasu, tako da pozivam građane da iskoriste priliku i vide kako to izgleda“.

Prisustvom Borisova svečanom otvaranju autoputa nastavlja se praksa „gostovanja“ premijera iz susednih država na takvim događajima. Podsetimo, Zoran Zaev, severnomakedonski premijer prisustvovao je u maju svečanom otvaranju južnog kraka Koridora 10 kroz Grdeličku klisuru, a jedan od govornika i tada je bio Vučić.

Diplomate za Danas nezvanično komentarišu da je dobro što srpske vlasti „jačaju ekonomske i političke veze“ sa državama u okruženju i time što pozivaju njihove premijere na navedene manifestacije, ali da je primetno da predsednik Srbije u takvim prilikama obavlja posao premijerke Ane Brnabić.

„Na svakom važnom događaju Vučić se istura u prvi plan, iako bi po pravilima premijerka Brnabić trebalo da vodi glavnu reč kada dolaze njene kolege iz inostranstva. I prilikom otvaranja najnovijeg autoputa glavnu ulogu, uz Borisova, odigraće Vučić, a ne Brnabić“, objašnjavaju naši sagovornici.

Da će bugarski premijer doći na otvaranje istočnog kraka Koridora 10 naš list objavio je još u julu.

Iako je tada izgledalo da su srpsko-bugarski odnosi narušeni, budući da je ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić oštro reagovao na izjave Borisova o Kosovu, nesuglasice su ubrzo prevaziđene, a predsednik Srbije izjavio je da su odnosi dveju država „odlični“, dok je bugarski premijer naglasio da će Bugarska „pomagati svojoj braći Srbima“.

O političkoj bliskosti Vučića i Borisova svedoči, takođe, orden koji je premijeru Bugarske dodeljen u Srbiji na Sretenje.

Predsednik Srbije će kasnije danas otputovati u Ohrid, gde će sa Zoranom Zaevim i premijerom Albanije Edijem Ramom razgovarati o uspostavljanju „mini Šengena“.

Ta inicijativa, čiju okosnicu predstavljaju planovi o „četiri slobode“, odnosno o uklanjanju prepreka za nesmetan protok roba, usluga, ljudi i kapitala, zvanično je pokrenuta prošlog meseca, na sastanku u Novom Sadu, kada je potpisana Deklaracija o namerama.

U Deklaraciji se, između ostalog ističe spremnost da se ukinu granične kontrole, „što je pre moguće, ne kasnije od 2021. godine“. U tom kontekstu, ukazuje se da će „građani biti u mogućnosti da putuju širom regiona sa važećom ličnom kartom“, da budu u mogućnosti da se zaposle bilo gde u regionu, kao i da bi diplome trebalo da budu priznate u celom regionu. Istovremeno, ističe se posvećenost da se ostvari „Regionalna ekonomska zona zapadnobalkanske šestorke“, predviđena Berlinskim procesom.

Pojedine diplomate iz sedišta EU nezvanično za naš list konstatuju da je „ispravno“ što Zapadni Balkan „želi da se bolje poveže“, ali izražavaju sumnju u efikasnost inicijative o „mini Šengenu“, s obzirom da, „makar za sada nisu uključeni svi iz ovog regiona“.

„Imajući u vidu činjenicu da je dalje proširenje Unije na dugom štapu, balkanske države biće prinuđene da prodube međusobnu saradnju. Ipak, parcijalna rešenja uglavnom ne daju značajnije rezultate“, smatraju sagovornici Danasa.

Nemanja Todorović Štiplija, glavni i odgovorni urednik portala European Western Balkans, ocenjuje za Danas da bi bilo bolje da zapadnobalkanske ekonomije jačaju veze kroz postojeće mehanizme i inicijative, poput Cefte ili Saveta za regionalnu saradnju, kao i da je greška što Kosovo nije deo planova o „mini Šengenu“.

– Ekonomija Kosova zavisi isključivo od trgovine sa susedima, a Kosovo nije deo najnovije inicijative. Takođe, govori se o slobodi kretanja u regionu, a građanima Kosova je ta sloboda vrlo ograničena. Istovremeno, Crna Gora je izrazila velike rezerve prema „mini Šengenu“, što je i logično jer bi to u njenom slučaju predstavljalo korak unazad, budući da je „daleko odmakla“ u procesu EU integracije. Ipak, ostale zapadnobalkanske ekonomije načiniće određene korake napred ako se ostvare planovi iz Deklaracije, konstatuje Štiplija.

Pitanje bez odgovora

Kako je preneo RTS, Vučić je u Ženevi rekao da Srbija jeste na evropskom putu, ali da traži jasan odgovor od EU – „da li nas Unija želi u svom članstvu ili ne“. „Moramo da znamo, i to je ono što pitam mnoge unutar EU – ako rešimo naše probleme s Prištinom kada možemo da računamo na to da postanemo članica Unije – 2025. ili neke druge godine… Nismo dobili odgovore“.