Foto: EPA / VALDRIN XHEMAJPitanje članstva Kosova u Interpolu ponovo je akutelno uoči Generalne skupštine u novembru, a eventualno članstvo Kosova je ili „opasnost bez presedana“ ili „doprinos borbi protiv međunarodnog kriminala“ u zavisnosti od toga da li se pita Beograd ili Priština, izveštava BBC na srpskom.
Ministar spoljnih poslova Kosova Bedžet Pacoli izjavio je za BBC da su ključni razlozi za ulazak Kosova u Interpol borba protiv terorizma i organizovanog kriminala, međunarodna saradnja, preuzimanje potpune odgovornosti za saradnju i bezbednosna slagalica na Balkanu koja, kako je rekao, bez Kosova nije potpuno kompletna, a region nije stabilan. Kosovo je do sada tri puta podnosilo zahtev za članstvo – 2010, 2015. i 2017. godine.
Zahtevi nikada nisu dospeli u fazu razmatranja, a prošle godine se od njega odustalo usled nedovoljne podrške za članstvo. Beograd se protivi eventualnom članstvu Kosova u ovoj međunarodnoj organizaciji: Članstvo Kosova u Interpolu bilo bi suprotno međunarodnom pravu, Rezoluciji 1244 i dovelo do štetnih posledica po dijalog Beograda i Prištine. Interpol je, podseća Beograd, prošle godine usvojio Rezoluciju po kojoj zemlje koje traže prijem moraju biti članice UN ili imati status posmatrača. Takođe se ističe da prištinske institucije nisu u stanju da osiguraju bezbednost na Kosovu i da bi pristupanje Kosova Interpolu poslužilo za revanšizam prema pripadnicima policije i vojske Srbije koji su učestvovali u ratu 1999. godine. Do sada je na Interpolovoj poternici zbog ratnih zločina bio nekadašnji šef Vojnobezbednosne agencije Momir Stojanović, a na poternicama Interpola raspisanim po nalogu srpskih sudova nalazi se ukupno 18 Albanaca sa Kosova osumnjičenih za ratne zločine. Među njima su i predsednik Hašim Tači i premijer Ramuš Haradinaj – ali poternice za njima su za sada „nevidljive“.
Ove godine se čini da Kosovo ima dovoljnu podršku, makar za stavljanje ovog pitanja na dnevni red za glasanje. Marko Kmezić, predavač i istraživač u Centru za studije jugoistočne Evrope na Univerzitetu u Gracu, smatra da je ovo pitanje važno „zbog ostvarivanja međunarodne policijske saradnje“.
„S obzirom na to da je opažen visok stepen kriminaliteta u oba države i naročito njegov prekogranični karakter. Dok kriminalci ne poznaju granice, policije su ograničene nacionalnom jurisdikcijom i svaki oblik povezivanja, uključujući i ovaj kroz Interpol je koristan za sve građane regiona“, kaže Kmezić za BBC.
Kmezić navodi i da bi ukoliko Srbija o ovome zauzme stav koji bi se zasnivao na opstrukciji, to moglo da ima negativan uticaj na nastavak dijaloga Beograda i Prištine i udaljavanje od evropskih integracija.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
