Foto: Nemanja Đorđević

Koncert će biti “repriza” novembarskog koncerta kada je publika ovog poznatog muzičara “naterala” tri puta da izađe na bis ali isto tako i prilika za sve one koji nisu uspeli da nabave karte za novembarski koncert.

Samo tokom ove večeri publika će moći da vidi i izložbu ilustracija i originalnih crtežа za animacije „Pod zvezdanim nebom – ĐAVOLI“ autorke Anamarije Vartabedijan. Animacije nastale za koncert, vizuelno i stilski se nadovezuju na likovno rešenje spota “Zvijezda moga sna” (2017).

O tome šta ga i dalje motiviše da izađe na scenu, gde je danas pop muzika, šta znači dabl retro – šou i šta dalje nakon koncerta u Beogradu, porazgovarali smo sa samim pevačem i gitaristom.

Šta predstavlja dabl retro šou, nostalgiju za nekim starim vremenima ili savremeni muzički format koji spaja stari sa novim zvukom?

– U samoj formulaciji reči je objašnjeno sve. Rekonstruišemo zvuk koji smo radili osamdesetih, a osamdesetih smo rekonstruisali zvuk šezdesetih i to je objašnjenje svega. Nije to nikakvo moderniziranje, moderna je samo produkcija. Sam koncert i način sviranja je onako kako se nekada radilo.

Kao umetnički direktor Zagrebačkog festivala u prilici ste da sagledate muziku iz drugog ugla, a ne samo iz ugla izvođača. U fuziji različitih muzičkih pravaca, gde je danas stara dobra pop muzika?

– Svako vreme nosi svoje. Ono što se slušalo šezdesetih, nije se slušalo sedamdesetih, osamdesetih se slušalo nešto treće, devedesetih nešto četvrto. Danas mi se čini da nema dominatnog trenda, nešto što bi bilo karakteristično samo za ovo vreme. Sve danas funkcioniše kao  jedna čudna mešavina.

Foto: Nemanja Đorđević

Šta vas onda i dalje motiviše da se bavite muzikom i nastavite sa koncertima?

– Muzika je moj život. I dalje mi je najlepši osećaj je kad se popnem na stejdž i uzmem gitaru u ruke, zasviram i zapevam za publiku koja to voli i koja mi tu energiju vraća.

Nedavno ste izjavili da živite na četiri mesta: Rijeci, Zagrebu, Splitu i Braču. Gde je Beograd na vašoj profesionalnoj i emotivnoj mapi?

– Ja sam stari gost Beograda, još od 1986. godine kada su Đavoli počeli profesionalno da sviraju. U međuvremenu smo i stekli neka lepa prijateljstva. Uvek se rado vraćamo na mesta gde nam je lepo.

Šta dalje nakon koncerta u Beogradu?

– Sledeći koncert je na Pagu, dva dana posle Beograda. Mi inače dosta sviramo, godišnje u proseku 70 do 80 koncerata. Radim muzika za pozorište, a u toku su i pregovori za muziku za film, a to do sada nikada nisam radio.

Povezani tekstovi