Nastojimo da održimo tu, umetničku dimenziju našeg festivala, svesni da smo kreativna industrija, a i da sprečimo ljude koji dolaze da se dosađuju, kroz ponudu raznih sadržaja naslonjenih na džez – kaže Ivan Blagojević, direktor Internacionalnog džez festivala Nišville.

On podseća da će na glavnom stejdžu (Earth & Sky Stage) tokom četiri dana nastupiti 25 bendova, koji dolaze iz Evrope, SAD, Rusije, Kine… Hedlajner prve večeri biće Keni Geret, druge Menhetn transfer, treće Liza Simon, a četvrte DŽipsi kingsi. Festival će otvoriti mešavina niških i francuskih mladih snaga, njih oko 40, okupljenih u bendu Monsigur Youth Big Band ft. Guests from Niš, a zatvoriti Najda South Side Orchestra, koji predvodi niški muzičar Dejan Najdanović Najda.

– Razmišljali smo i o dovođenju Nore DŽons, Brajana Ferija, Toma DŽonsa, Santane… Ipak, festival nema dovoljno novca za njihove koncerte ili bi imao novca za gostovanje nekih od njih, a ostao bez brojnih drugih bendova. Nije još vreme – kaže Blagojević.

On precizira da je Nišvil počeo 3. avgusta pozorišnim festivalom Najbolje južno od Bitefa, u okviru kojeg će do 12. avgusta posetioci moći da vide pozorišne i baletske predstave 16 trupa sa četiri kontinenta – Evrope, Azije, Afrike i Severna Amerike, a uz tri nacionalna teatra – iz Egipta, Rumunije i Srbije. Publika je već bila ili će biti u prilici da, između ostalih, pogleda predstave Orfej i Euridika (Krit), Plavi slon (Nacionalni balet i opera Kairo), Bolivud (Narodno pozorište Beograd), Erotizam (Vrooom, Beograd), Isplači se (NJu Orleans), Sve o Moro (Marsej), Legenda o beloj dami (Šangaj), Nacionalna čarolija (Nacionalni teatar Bukurešt).

Filmski program počeo je 5. avgusta na dve lokacije – na Letnjoj pozornici u niškoj Tvrđavi premijerno je prikazan dokumentarni film Maria Kalas reditelja Toma Volfa, a nakon toga film o slovenačkoj grupi Laibach – Liberation Day, snimljen povodom njihovog rok koncerta održanog u Severnoj Koreji. Projekciji filma Liberation Day prisustvovala je i kompletna postava Laibacha, koja je posle filma održala koncert.

Za književni program odvojena su dva dana, a na Striporami prvi put u Srbiji gostuje crtač Supermena, Viktor Bogdanović. Movie stejdž, na terasi Oficirskog doma i na Nišavskom keju, od 6. do 12. avgusta, rezervisan je za projekcije 30 filmova sa džez potkom, a pored Salona 77, na Dream movie stejdžu, posetioci mogu da ih gledaju i iz ležaljki.

– Glavna novina na ovogodišnjem Nišvilu bilo je otvaranje Muzeja džeza, prvog takvog muzeja u Srbiji, u Hamamu niške Tvrđave, 3. avgusta. Tada je gipsani spomenik Šabana Bajramovića u prirodnoj veličini dovezen na karucama, u pratnji dva konjanika, a uz vatromet. Očekujemo da će za funkcionisanje Muzeja u punom kapacitetu biti potrebno dve godine. On je skupa igračka, a za otkup eksponata potreban je ozbiljan budžet – kaže Blagojević.

On kaže da svoj deo u Muzeju osim Bajramovića imaju i Solomon Bark i Duško Gojković. Posetioci mogu da vide tron i krevet Solomona Barka, koje je koristio prilikom boravka na Nišvilu 2010. Bio je to njegov poslednji nastup jer je par meseci nakon toga preminuo. Gojković je poklonio Muzeju svoju odoru za počasni doktorat. Festival će pokušati da otkupi i saksofon legendarnog Benija Golsona, kao i trubu ili frulu na kojoj je svirao Luj Armstrong. U planu je i otkup kontrabasa Miše Blama. U Muzeju se između ostalog nalaze i džuboks sa muzičkim numerama svih izvođača sa Nišvila, kao i džuboks sa muzikom Šabana Bajramovića. Muzej ima i posebnu sobu sa džez instrumentima na kojima i posetioci mogu da muziciraju.

Novina na ovogodišnjem festivalu je i Country day, 11. avgusta, kada će se u selu Trupale pored Niša svirati kantri, bluz i džez. Biće to simbolični „pokušaj da se oživi kultura na selu, koja umire, kao što umiru i sama sela“. To će biti i svojevrsni omaž emisiji Znanje imanje, koja je čuvala ovdašnju country kulturu, a koja se snimala u sali u kojoj će svirati muzičari sa Nišvil festivala.

– Nažalost, u poslednjem trenutku je otpalo bratimljenje Niša sa američkim Nešvilom, pošto je njihova gradonačelnica podnela ostavku. To je naša stara ideja, koja će između ostalog omogućiti međusobnu razmenu, tako što će, recimo, oni nama slati country bendove, a mi njima grupe koje sviraju etno džez – kaže direktor Nišvila.

On kaže da je novina i Nišville Serbian Case, u okviru kojeg će se 12 domaćih bendova koji nastupaju na festivalu svakodnevno predstaviti direktorima, promoterima i impresarijima iz desetak zemalja Evrope, Amerike i Kine. Cilj je da ti bendovi budu pozvani na svetske festivale, a ne samo da sviraju na svadbama ili nastupaju po džez klubovima, navodi.

– Zaista radimo na ivici izdržljivosti, u mazohističkoj misiji. Očigledno smo na liniji odbrane kulture i umetnosti od nekulture, neukusa, rijaliti programa koji vode mrtvu trku sa političarima. Teško da ćemo još dugo moći da funkcionišemo na ovaj način, a pogotovo da odbranimo poziciju koju nam je, recimo, dao britanski Gardijan, uvrstivši nas u deset najboljih džez festivala u Evropi – kaže Blagojević.

On kaže da je ovom festivalu potreban bar milion evra, kako bi obezbedio četiri najpoznatija hedlajnera i bolju tehničku opremljenost. Festival od 2009. nije napravio nikakav napredak u tehničkom smislu. „I dalje sami šijemo video platno i pozajmljujemo projektore“. I u organizacionom timu potrebno je još ljudi, pre svega onih za digitalni marketing. Neophodno je „napasti društvene mreže, dovesti više stranaca, otići u sve gradove sa kojima Niš ima avio linije preko svog aerodroma i tamo napraviti promociju“. Kampanja za Nišvil morala bi da traje svih 365 dana.

– Suštinski, neophodna nam je veća finansijska izvesnost. Uveren sam da bi ministarstva kulture, turizma i spoljnih poslova trebalo da izdvoje Nišvil i još desetak nacionalnih festivala koji bi se finansirali iz budžeta, a ne na konkursima. To bi nam omogućilo da planiramo rashode, dovedemo još značajnije hedlajnere i unapredimo tehničku stranu festivala, a ne da strahujemo da li će konkursna komisija koja odlučuje o sredstvima da bude beogradska i da nam ne dodeli sredstva – objašnjava Blagojević.

Prema njegovim rečima, za organizaciju ovogodišnjeg festivalskog izdanja potrebno je ukupno 63,5 miliona dinara. Grad je ponovo obezbedio najviše sredstava – 25 miliona, a Ministarstvo kulture, kroz konkurs i posebne projekte i pomoć – 5,3 miliona i Ministarstvo turizma – 3,5 miliona dinara. Među stranim donatorima najveći je Ambasada SAD u Beogradu, koja je „izdvojila više novca nego sve ostale ambasade zajedno prethodnih godina“. Festival ove godine nema generalnog sponzora, a među sponzorima nisu NIS i Filip Moris, koji su ga nekada podržavali. Izašli su mu u susret niški sponzori, poput Leoni Benlian Food i Fluo Electro. Medijski pokrovitelj je RTS.