Miloš Branisavljević: Bilo prilično lako da sastavim kvalitetan bend

Reč je o koncertu Miloš Branisavljević Quartet-a koji će biti održan u Domu omladine Beograda u utorak 11. juna. Na ovom koncertu Miloš Branisavljević, alumnista čuvenog Berkli koledža, koji je u Bostonu studirao pod punom stipendijom koledža, predstaviće prvi album svog kvarteta pod nazivom „Far Away“.

Ulaznice po ceni od 800 dinara mogu se kupiti na svim prodajnim mestima Tiketvižna (Ticket Vision). Ograničeni broj ulaznica uz koju na ulazu u salu dobijate CD „Far Away“ može se kupiti po ceni od 1.200 dinara. Za studente i sve mlađe od 18 godina obezbeđen je i ograničen broj ulaznica po ceni od 400 dinara.

Pred nastup u Domu omladine Beograda, Miloš Branisavljević govori za „Danas“

Pre tri godine vratio si se iz Amerike u Beograd. Diplomirao sai na Berkli koledzu. Koliko je to iskustvo uticalo na tvoj razvoj kao muzicara i sta je ono najznacajnije sto ti se desilo tokom studija?

Studiranje na Berkliju je bilo veoma korisno iskustvo. Mnogo sam napredovao kao muzičar u raznim oblastima: bubnjevi, vibrafon, kompozicija, aranžiranje…Najznačajniji trenutak školovanja je bio rad sa legendarnim džez trombonistom i Big Bend aranžerom Fil Vilsonom (Phil Wilsonom). Nastupao sam sa njegovim “Rainbow All Stars” bendom kao bubnjar i vibrafonista, a pisao sam i aranžmane za ovaj sastav. Svi muzičari u tom bendu su bili daleko napredniji od mene i to mi je bio podsticaj da još vrednije radim, više vežbam I brže napredumem. Pored toga, istakao bih i to kada sam dobio nagradu za najaktivnijeg bubnjara na Berkli koledžu kao veoma značajan trenutak u mom školovanju u Bostonu.

Nakon studija godinu dana ziveo si i radio u Njujorku. Kako si se snašao na Njujorškoj sceni i da li na njoj ima dovoljno prostora za sve? Kako sve to tamo izgleda za jednog džez muzičara?

Godinu dana je malo da bi se bilo šta značajnije ostvarilo u jednom takvom gradu. Međutim, uspeo sam da za takokratko vreme ostvarim nastupe u brojnim poznatim džez i bluz klubovima u Njujorku, kao što su „Nublu Jazz Club“, „BB King Blues Hall“, „Metropoliten Room“, „Smalls“… Dok sam boravio u Njujorku pisao sam aranžmane za poznate izvodjače sa Brodveja i off Broadwy-a. Najponosniji sam na bend “Vladan V3” koji smo oformili pijanista Vladan Mijatović, basista Akoš Forgač i ja, a sa kojim smo snimili i objavili album „Folk Legacy“. Njujork je veliki grad u kojem živi i radi ogroman broj muzičara, ali i pored toga ima mesta za svakoga ko želi da u njemu ostane duže. Godinu dana svakako nije dovoljno.

Na koncertu u Domu omladine 11. juna promovišeš svoj prvi album „Far Away“. Kakva je situacija na sceni danas i koliko je tesko snimiti i plasirati autorsku muziku na samom pocetku karijere?

Nije teško ako imate ideju i dobar material, naročito ukoliko ubacite i neku dobru obradu poznate melodije (haha). Mislim da smo napravili sjajan album. Imali smo sreće da dobijemo sredstva od Sokoja koja su pokrili deo troškova za snimanje albuma. Sada je na publici da dođe na koncert i čuje muzku sa albuma uživo, ali i nekoliko novih kompozicija koje će se naći na nekom sledećem izdanju. Siguran sam da će im se svideti.

Tvoj kvartet cine neki od najboljih madih muzicara na nasoj dzez sceni. Kao gosti na albumu pojavljuje se alumnisti i aktuelni studenti Berkli koledza. Po kom kriterijumu biras saradnike – po tome kako sviraju ili je bitno i da li i sta mogu da doprinesu zvuku benda?

Biram ljude koje poznajem i sa kojima mi je prijatno dok radim. Takođe, vemoa mi je važno i da su obrazovani i dobri muzičari. Srećan sam što sam na Berkliju bio okružen takvim ljudima. Sa nekima od njih sam išao u istu srednju muzičku školu (Stanković) tako da mi je bilo prilično lako da sastavim kvalitetan bend.

Kakva je situacija u domacim medijima? Da li ima prostora da se tvoja muzika cuje na radiju i televiziji ili je samo dostupna na stream servisima i online?

Čini mi se da ima ,gde god smo se obratili za najavu ovog koncerta naišli smo na dobar odziv. Zaista mislim da ima prostora da se kvalitetna muzika čuje na našim medijima, samo što se to, iz nekog razloga, ne dešava često. U svakom slučaju, ko god želi, može da poseti moj jutjub kanal ili sajt www.milosbran.com i da prati moj rad.

Osim dzeza, aktivan si i u klasicnoj muzici. U NYC si bio sef udaracke sekcije orkestra UN, u Beogradu si prekusionista u BGF, svirao si u simfonijskom orkestrau, clan si ansambla pozorista na terazijama. Kako se sve to uklapa i koje je to idealno mesto za tebe kao profesionalnog muzicara?

Zapravo, na samom početku bavio sam se klasičnom muzikom. Upisao sam muzičku školu „Petar Konjović“ i u klasi profesora Siniše Jovića i Dušana Vrbića učio da sviram udaraljke. Za to sam se školovao i u srednjoj muzičkoj školi „Stanković“. Zahvalan sam na prilici da sviram klasičnu muziku jer mislim da je sveobuhvatnost muzičara izuzetno bitna.

 U kom pravcu bi se razvijala tvoja karijera u idealnim uslovima i ako bi bas sve islo „po planu“?

Za sada sve ide po planu, samo je za sve potrebno vreme. Mislim da bih na prvo mesto stavio autorsku muziku i Miloš Branisavljević Quartet kao i autorski bend iz njujorka “Vladan V3” u kojem sviram bubnjeve. Želim da gradim karijeru kao kompozitor i komponujem za simfonijski orkestar, ali i da jednog dana predajem na Berkli koledžu. To bi bila neka idealna profesionalna budućnost za mene.