Neozbiljni pesimisti: Teme koje nas bole nisu tema za ljude iz Beograda i Novog Sada 1Foto: Printskrin/YouTube

“Pametovanje iz provincije” u izdanju Long Pleja je ultrazvuk našeg društva pa možemo dijagnostifikovati bolesti poput “Totalne demoralizacije” i raznih “Celebrity”-ija, a da se niko ne bi osetio zapostavljenim tu je i “Balada o lokalnom političaru” i “Tri tajkuna Srbija”.

O tome koliko je teško pametovati iz provincije, dečji hor naterati da peva o „radodajkama“ kao i da li su oni zapravo optimisti iako zvuče kao pesimisti, pričali smo sa Igorom Olujićim, frontmenom benda iz Sombora. Krenuli smo od početka.

Odakle ime benda Pesimisti, pa još neozbiljni?

Ime je nastalo u skladu sa stilom koji smo sami sebi zacrtali – bavimo se mračnim temama koje nas okružuju, ali ih „pakujemo“ u vesele melodije što nam na kraju daje za rezultat da smo Neozbiljni Pesimisti što u stvari znači Optimisti. Mi sebe nazivamo i ANTIGLOBAL ETNO PANK bendom pošto imamo taj etno prizvuk zbog instrumenata koje koristimo (violina, truba, harmonika). Antiglobal smo po temama o kojima pevamo, a pank po stavu i energiji koju ispoljavamo na nastupima.

Da li je teško pametovati iz provincije?

Najlakše je pametovati! Ali je opet to teže raditi iz „provincije“ jer teme koje nas bole nisu tema za ljude iz Beograda i Novog Sada. Oni kao da žive život odvojen od ostatka Srbije, bar se to nama tako čini, a pretpostavljam da oni tako ne misle.

Najnoviji album je kritika srpske svakodnevice, vapaj očajnika, samo muzika ili nešto četvrto?

Ovo jeste kritika, vapaj i nada da će neko pod uticajem naših pesama razmisliti i „progledati“ na svet malo drugačije, ali je prvenstveno ovaj album, i uopšte naše bavljenje muzikom, nešto što nas već dugi niz godina spasava da ne poludimo.

Kako izgleda snimanje pesme sa dečjim horom kad tema pesme nije “laka”?

Deci je to bila igra i lepo iskustvo, jedino ih je nerviralo što niko ne želi da im objašnjava šta znači njima nepoznata reč „radodajke“. Pesma je u svom prvobitnom obliku bila kao i ostale – ja sam pevao, ali na taj način nije ostvarivala ni puni smisao ni potpunu poruku. Zvali smo u pomoć somborski hor „Šareni vokali“ i dobili smo brutalan prikaz našeg društva iz dečijih usta.

Nekad se po mišljenje išlo u Centralni komitet, a danas postoji izbor: Nova politička misao ili Peščanik, bar tako čujemo u jednoj od pesama sa albuma, a gde se danas može pronaći naše mišljenje?

Ova pesma govori o našem duboko podeljenom društvu na dve strane koje su potpuno iskjučive po svim pitanjima: ako nisi za „nas“, olako te okarakterišu da si izdajnik ili fašista. To i jeste uzrok problemu što ljudi ne grade sami svoje mišljenje nego idu negde da ga dobiju pa onda sa njim mlate okolo da i ne znaju šta pričaju. Da bi se izgradilo sopstveno mišljenje, potreban je trud, potrebno je nešto naučiti, pročitati. Mnogo je lakše reći:“ Ti si fašista, ti si izdajnik, a ja sam super“. Nerazumevanje u našem društvu je ogromno! I ova je pesma nailazila na nerazumevanje, tako da su mnogi odbili saradnju. Neki su govorili: „ Nije to sve isto“ ili “Ovo ne može da se poredi“, jedni su bili izrazito opredeljeni „ za ovu stranu“ drugi za „onu“, neki nisu hteli da pevaju o ovoj tematici, neki nisu smeli…. Na kraju, kad smo skoro odustali od ideje da ova pesma bude duetska, pristao je Golub iz Goblina i to baš zbog teksta i tematike o kojoj pesma govori.

Kako se Šemso iz Brkova našao u vašoj muzičkoj priči?

Nešto je falilo toj pesmi, bila je ok, ali se nismo mogli oteti utisku da nije kompletna. Šemso je ušao u pesmu kao „šraf“ koji je nedostajao i konačno je povezao i osnažio kao celinu. Nismo se poznavali pre ove saradnje. Poslali smo mu jednostavno pesmu, njemu se ona svidela, snimio je svoje vokale pa nam je kasnije predložio da snimamo spot za nju i rekao da bi bio rad da učestvuje u njegovoj realizaciji. Tako smo se mi preko Zagreba uputili u Beč da snimimo spot o čoveku koji napušta svoju zemlju i razmišlja o tome da li je nužno otići ili ipak postoje neka druga rešenja koja bi čovek mogao pronaći kao osnovu da bude srećan? „Bežim iz bede“, kako glasi naslov ove pesme, jeste, nažalost, tema u celom regionu tako da se i Šemso kao i mi lako mogao pronaći u njoj.

Može li se živeti danas od muzike i odakle vama motivacija da kao pesmisti “mračite” na veseloj muzičkoj srpskoj sceni?

Kao što sam rekao, mi nismo pesimisti nego optimisti, i širimo nadu da će biti bolje kroz našu veselu muziku. To da smo optimisti, potvrđuje i naše petnaestogodišnje bavljenje rok end rolom koji je proteran sa svih medija sa nacionalnom frekfencijom i od kog, naravno, mi ne možemo da živimo, ali nada umire poslednja.

Pesma o tajkunima

Kome pevate na ovom albumu, tajkunima očigledno ne iako je jedna pesma posvećena njima?

Pesma u kojoj se pominju tajkuni nastala je još 2011. godine. Bojali smo se tojest nadali da neće biti aktuelna dok se ne nađe na nekom nosaču zvuka, ali smo se, nažalost, prevarili. Ovde je već duži niz godina sve isto. Razmišljanje svih političara i njihova dela nam pokazuju da se stvari već trideset godina ne menjaju iako smo se više puta ponadali da to nije tako. Nažalost, prevareni smo, i što je najgore, ubili su nam svaku nadu. To ne smemo sebi da dozvolimo i o tome mi pevamo. Mi kao narod ne smemo izgubiti nadu i zato moramo kao pojedinci da menjamo sebe i radimo na sebi.