Muzika je komunikacija koja prevazilazi sve jezičke barijere, povezuje ljude, izaziva emocije, pa opet, podeljeni smo granicama, pesme se pevaju na različitim jezicima, tržište je kompleksno koliko i moderno doba… upravo zato je „Open youth fair“ organizovao kao prvu konferenciju na ovogodišnjem Exit festivalu onu koja je za temu imala „Iskustva domaćih izvođača koji su uspeli da naprave međunarodnu karijeru i nastupaju širom sveta“.
Raspravljalo se o tome kako sistemski podržati lokalne muzičke talente da se probiju na globalnoj muzičkoj sceni, koji su to najčešći problemi na koje se nailazi na novom tržištu, kako mladi talenti da krenu u javnost, koje primere iz prakse imamo, koliko je to bitno za lokalnu muzičku scenu i da li su „world music“ i „elektronska muzika“ najperspektivniji žanrovi za muzičare sa Balkana za proboj na svetsku muzičku scenu.
Na tribini koju je moderirao urednik „Nedeljnika“ Branko Rosić, učestvovali su legenda jugoslovenskog roka dr Nele Karajlić, i poznati mlađi DJevi koji su ostvarili svetski uspeh: DJ Tijana T, DJ Mladen Tomić i dvojac iz benda „Naked“ Branislav Radojković i Goran Milošević.
Prvo se mora imati hit
Pored razgovora o receptu za proboj i uspehu naše muzike u inostranstvu, govorilo se i o tome šta je to što trenutno nedostaje, a što bi moglo izvođačima da pomogne u njihovom iskoraku ka svetu.
Goran Milošević podelio je sa prisutnima činjenicu da je „Naked“ ostvario internacionalni proboj upravo preko mađarskog izdavača koji im je objavio dva albuma i da je upravo to momenat kada im se otvorio ceo svet. Prema njegovim rečima činjenica je da muzičari, bez izbora, uvek predstavljaju državu iz koje dolaze i da na neki način čine njen brend, bez obzira na koji način je taj bend uspeo da se probije ka svetu.
Komentarišući svoja dostignuća, a ujedno i osvrćući se na uspeh „No smoking orkestra“, Nele Karajlić rekao je da je njegov uspeh baziran na dve stvari – jako dobar materijal koji su imali i koji i dan danas ima svoj kvalitet, kao i film Emira Kusturice koji im je brže otvarao vrata. On je dodao da ništa od tog imena ne bi bilo bez materijala, kao ni globalnog hita koji je najvažnije imati u muzici.
„Mi smo sve, a tu mislim i na Bregovića, radili bez novčane pomoći države, što je katastrofalno. Država bi trebalo da stane iza takvih projekata ne samo zato što je muzika neka vrsta ambasadora nego i što je kultura danas najjače oružje. Bez jake, ozbiljne podrške države ne možemo da napravimo nikakav iskorak“, prokomentarisao je Karajlić navodeći kao primer prakse da su se neki menadžeri u Sloveniji izborili za svoje klijente da oni imaju nekoliko besplatnih letova avionom godišnje upravo jer se ozbiljno radilo na tome da se Slovenija otvori ka svetu.
O svojim internacionalnim počecima govorio je i DJ Mladen Tomić iz Banjaluke navodeći da je njegova svetska karijera započela onog momenta kad su velika tadašnja imena prepoznali njegov hit i počeli da ga koriste na velikim svetskim festivalima.
„Desilo se da je DJ Rivas pustio moju stvar u Meksiku na jednom festivalu pred 10 hiljada ljudi, i ja sam odmah dobio poziv da učestvujem sledeće godine na tom festivalu. Važno je napraviti neki internacionalni iskorak ka spolja, ali i imati kvalitetnog rada iza sebe nakon toga.
Industrija je toliko jaka i toliko komplikovana da nije samo dovoljno napraviti taj hit nego se zadržati na sceni i nakon njega. Konkurencija je velika i mora se zaokružiti čitava jedna priča menadžmenta, produkcije itd“, rekao je Tomić.
Učesnici su komentarisali ne samo težinu proboja bez pomoći države, već i činjenicu da je pomoć veoma mala i u samim medijima kao i od strane brojnih festivala.
Ljudi ispali iz Exel tabela
Muzička urednica Tijana Todorović dugo je radila emisiju „Jelen top 10“ pre nego što je postala svetski poznata DJ. Iz aspekta oba zanimanja bila je i više nego kompetentna da prokomentariše samu situaciju u muzičkoj industriji iz više uglova.
„Ispratila sam ceo taj spiralni pad tokom proteklih decenija: od vrhunca kada su na „RTS“ postojale neverovatne muzičke emisije koje su bile nezamislive i na internacionalnim televizijama, do početka 2000-ih gde je bila totalna anarhija i gde je radio ko šta hoće, sve do toga kad je tržište postala bitna reč u našem rečniku, a danas novac jedina vrednost. Zapravo, cela ta priča sa muzikom može da se pokrene od medija“, rekla je Tijana Todorović komentarišući njen angažman na emisiji „Jelen top 10“, gde je ideja bila da se predstave domaći bendovi koji nisu mogli da dobiju medijski prostor. Ona je rekla da neki bendovi koji su nastupali nisu imali više od 10 pesama, ali se ona trudila da im ponudi medijski prostor na kojem bi tadašnja muzička scena mogla da oživi.
„Gledanost emisije jako je brzo rasla nasuprot gomili faktora koji su radili protiv nas, poput konstantne promene termina emisije. Emisija „Jelen top 10“ se u jednom trenutku gledala kao „Utisak nedelje“, što je naravno bio pokazatelj da ciljna grupa za to postoji. Ne znači da je ovaj narod glup i da to ne bi bilo profitabilno. Ti ljudi koji bi slušali tu muziku, koji bi dolazili na koncerte i pratili takve medijske programe, izgubili su se iz svih „Exel tabela“ istraživanja tržišta jer za njih ne postoji ništa što bi im se dopalo. Isto kao što su se ti ljudi izgubili iz tabela gledanosti televizija, oni su se tako izgubili iz raznih drugih tabela, što ne znači da oni nisu tu – oni samo više ne odgovaraju na ta pitanja i ne uključuju se u tu sferu života“, rekla je DJ Tijana T, i sa prisutnima podelila svoje viđenje rešenja problema u kojem domaći izvođači nastupaju i stvaraju karijere promovišući svoju državu i brojne festivale bez ikakve njihove podrške.
„Mislim da cela stvar može da se obrne time što će se u medijima uvesti programi koji ne moraju da budu komercijalni, koji mogu da budu samo obrazovno-zabavni. A već znamo da će biti profitabilni jer publika postoji iako nije u tabelama. Tada ćemo videti neke klince kojima su roditelji bili rokeri i koji će isto tako slušati rok. Država može i trebalo bi da napravi prostora za njih“, istakla je DJ Tijana T.
Exit – spona između izvođača i državnih institucija
„Sada tržište ima mnogo više nivoa i svi mi ovde smo obilazili iste inostrane gradove izvodeći različite vrste muzike. Muzička industrija to i traži. Jako je važno da ovde država shvati da oni trebaju da budu ti koji će napraviti prvi impuls kroz određena tela. Na primer, da imamo Exit, departman u kulturi i nezavisnu komisiju koja će pomagati da izvođači naprave korak izvan. Neka „obaveza“ festivala jeste da pogura taj sistem kako bi izvođači imali podršku sa strane i pisali bolje pesme. U tom nekom krugu institucija treba se naći neka podrška koja bi olakšala te puteve, pa makar i u smislu dobijanja dvodnevne vize radi nastupa u određenim zemljama ili rešavanja putnih troškova. Država ima ogromni prostor jer mi pravimo brend ispočetka, kao što je Exit napravio određeni brend i sada kad mi nastupamo negde možemo reći da dolazimo iz zemlje Exita!“, prokomentarisao je Karajlić i aspekt muzike kao brenda Srbije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
