Foto: Facebook / Dom Omladine

Osim tribine održana je i projekcija snimka sa koncerta iz 1987. godine u Mladenovićevu čast.

Na tribini su govorili muzički kritičari Momčilo Rajin i Aleksandarr Žikić, Nenad Milovanović iz zadužbine Milana Mladenovića i Dragan Ambrozić ispred DOB-a.

Muzički kritičar Rajin je izjavio da je jednostavno pričati o Milanu jer, kako kaže, koji god epitet da se upotrebi neće se preterati.

“Jugoslovenska rok scena je funkcionisala kao zajednica i svi su se međusobno pomagali”, dodao je Rajin.

Milanovi tekstovi nisu pisani da bi ih svi razumeli, već da bi ih ljudi osetili. Njegova poetičnost je u isto vreme lepa i anksiozna u odnosu na sve stvari koje se dešavaju ispred nas.

Milan Mladenović je bio prepoznat samo do određenog nivoa, ali ne u potpunosti, i kao takav trpio je razne kritike, rekao je rok kritičar Žikić.

“Shvatio sam da je Milana put vodio do inovacija. On, Vd i Koja su uspeli da u potpunosti izađu iz šablona”, rekao je Žikić.

Kao je istakao, Mladenović je neprestano napredovao, svaki put kad se pojavi on je bio bolji gitarista, bolji vođa benda, bolji tekstopisac, to je jedinstven slučaj.

Prvi sastav u kojem je Milan svirao bio je Limunovo drvo, da bi sa sledećim bendom Šarlo Arkobata došao do šire publike svirajući sa Kojom i Vdom. S ovim sastavom snimljen je i jedan od najpoznatijih rok albuma “Bistriji ili tuplji čovek biva kad…”.

Posle razlaza Šarla Akrobate, dolazi do stvaranja Ekatarine Velike i do slavnog razdoblja Mladenovićeve karijere.

Mladenović i danas inspiriše mnoge umetnike, njegov rad u grupi EKV spada u neprolazne vrednosti rok muzike sa ovih prostora. Ovo je bila prilika za kratku retrospektivu, ne samo lika i dela Mladenovića već i jugoslovenske rok muzike.

 

 

Povezani tekstovi