Volim svoje repove

– Ko zna šta će se desiti za još 10 godina, niko od nas nije znao te 1999. kako će izgledati put grupe Negativ. Neverovatno mi je da je toliko prošlo, jer se sve glatko i lepo dešavalo. Ovo je bend u kojem sam najduže i u kojem mi je najprijatnije – priča Ivana Peters.

Od hip-hopa preko densa do roka. Da li vas je takav muzički put „zbunjivao“ kao vrsnog vokala?

– Kada sam bila mala svirala sam klavir i obožavala GNR (Guns N’Roses), Vajtsnejk. I kada sam počela da pevam u grupi Who is the Best, nisam se puno ložila na to, kao ja sam hip-hop/soul pevačica. Mada, uživala sam u svemu što sam radila ranije, ali sam i znala da to nije nešto što bih ja baš volela, ali eto to je bilo to u tom trenutku, nešto što mi je život nametnuo. Bilo mi je najvažnije da pevam, šta god, samo da pevam i to je bilo moje stanje uma na početku. Onda sam stekla pravo, jer dovoljno sam se dokazala i mogla sam konačno da uradim ono što volim. Krenula sam kao hit pevačica da bi onda radila ono što najviše volim.

Vaša odluka da odete u rok vode posle grupe Tap 011 činila se neobičnom. Koliko je zapravo bilo teško napraviti tako radikalan rez u karijeri?

– To je više bio šok za ovu „drugu publiku“. Kad smo krenuli na prvu turneju „Izađi na crtu“ sa drugim rok bendovima poput Darkvud daba, Ortodoks Keltsa, Ateist repa, svi su nas začuđeno gledali – „otkud sada ona“. U toj situaciji bilo je najsmešnije što sam ja dala najviše autograma jer sam bila vrlo poznata. I to je bilo više njima šok, nego mojoj publici. Nisam išla trbuhom za kruhom. Dobijala sam puno kritika u to vreme od svojih prijatelja ali i ljudi koji su voleli tu dens muziku. Govorili su mi „to nije komercijalno, nećeš imati hleba da jedeš“. Ali ja sam to želela, bila sam srećna zbog toga što ulazim na novi teren za osvajanje i za dokazivanja, to me je i pokretalo. Moj prelazak je ubrzan kada smo okupili bend sa Tap 011 za nastupe i meni je to bilo nešto najlepše od svega. Imali smo probe i tada sam osetila kako izgleda stati ispred benda, a ne matrice. Taj osećaj na probi u maloj prostoriji punoj zvuka nije mogao da se meri sa ničim.

Iako ste već 10 godina u grupi Negativ i dalje vas mnogi poistovećuju sa tom muzikom devedesetih. Smeta li vam to?

– To je tako zato što smo bili veoma zastupljeni, samo što iz frižidera nismo iskakali, puno smo svirali i nastupali. Bili smo jako popularni. To je obeležilo jedan period mog života i od toga ne želim da bežim, niti mi smeta. U moru tih bendova naš je bio drugačiji. Nije bilo takve grupe, jer su sve bile denserske, dovodili su vokale, čak sam i ja često „gostovala“. U toj papazjaniji mi smo proizašli kao neko ko sve peva uživo.

Ali utisak je da upravo zbog te prošlosti mnogi imaju problem da vašu grupu i vas shvate ozbiljno.

– Sa 24 godine sam bila svesna toga i to su moji repovi koje ponosno nosim sa sobom. Ti koji misle na maliciozan način možda su na gubitku, jer ne mogu stvari da sagledaju realno. Kada bi zatvorio oči, pustio pesmu, i da ne zna koga tačno sluša, možda bi mislio drugačije. Sada ima onih koji me hvale, ali i onih koji mi zameraju da smo komercijalni bend, a uz to smeta im i što me ima u javnosti, što se slikam. Ali ne možemo protiv toga da se borimo, jer i zbog toga nam se sve namešta glatko.

Da li vas je isključivo talenat doveo do mesta na kojem ste sada ili ste za sadašnju poziciju morali dobro da zasučete rukave?

– Nisam imala trzavice, kompromise i dileme. Više sam odbijala stvari nego što sam ih prihvatila. One su se same nameštale, verovatno zbog tog mog talenta. Nisam morala da se kompromitujem. Volela bih jedino da sam živela u to neko drugo vreme, tačnije 70-ih i 80-ih godina u bivšoj Jugoslaviji. Interesuje me gde bi nam tada bilo mesto i kako bismo se kao grupa kotirali.

Da sam muško…

– Često poželim da sam muško, jer ljudi koji vole da slušaju ovu vrstu muzike vole da čuju muški vokal. Ja ne mogu svojim aparatom da iskažem to što bih volela. Možda bi onda i više muškaraca slušalo našu muziku – uverava Ivana Peters.

U patikama na koncert

Ivana Peters ne spada u grupu onih dama koje su opterećene stajlingom i izgledom. Iako svesna da je imidž bitan u njenom svetu, za predstojeći koncert ona daje prednost udobnosti.

– Znam da bolje izgledam na štiklama, i zbog toga imam dilemu šta da obujem za naš koncert u Hali sportova. U štiklama međutim ne mogu da budem potpuno prirodna i verujem da ću obuti patike – uz osmeh kaže Ivana Peters.

Izbor Pene brokoli

Ivana Peters se pridružila mnogim našim ranijim sagovornicima i iz bogatog menija restorana Pomodoro takođe izabrala Pene brokoli (pene, brokoli, tikvice, šampinjoni, beli luk, neutralna pavlaka, mirođija, masline).