Bez plana „B“ i „C“

Protiv Venecije je uz još mnoge manjkavosti koje se mere statistički, najslabiji bio u voljnom i energetskom smislu.

U tim nekim drugim mečevima gde nije išlo, prevagu je obično donosila odbrana i par minuta efikasne tranzicije. Gosti iz Italije računali su na te već hronične slabosti, prilično se na njih kockali, i na kraju to naplatili. Najbolja ilustracija nemoći crno-belih na utakmici bio je početak treće četvrtine kad su gosti svesno išli na onemogućavanje crno-belima da poentiraju iz reketa i za nepuna dva minuta izašli iz bonusa.

U nekoj drugoj konstelaciji to bi bio poklon domaćima, ali preksinoć je bila zamka iz koje se Partizan do kraja meča nije izvukao, već je propadao sve dublje i dublje.

Iako na prvi pogled tako izgleda, nije napadački potencijal i raznovrsnost najveći problem čete Andree Trinkijerija. Raspucaće se crno-beli, u to ne treba sumnjati, mada će biti utakmica kad šut baš ne služi i tu postaju dominantni planovi „B i C“. A to je da pojedini igrači ispune „vakuum“ i serijama drže priključak, dok se ekipa ne vrati na kolosek.

Partizan je takve „džokere“ ove sezone imao uglavnom u Gordiću i Tomasu, ali su protiv Venecije sve puške ostale prazne. Izuzetno se loše rotiralo u odbrani, preuzimalo se sa pogrešnih igrača, što su sjajno koristili DŽulijan Stoun spolja i Mičel Vat iznutra, koji će sa 37 indeksnih poena verovatno biti MVP kola.

Falio je Partizanu i Kori Volden, ali i mnogo više rizika u napadu. Venecija je, recimo, imala 21 asistenciju na 12 izgubljenih lopti, dok su crno-beli izgubili samo devet, ali i imali samo 13 uspešnih dodavanja.

Partizan je ispustio prvu šansu da se i matematički plasira u Top 16, dozvolio je Veneciji bolji međusobni skor što može biti bitno u poretku na tabeli, i na neki način sebi postavio ultimatum da pobedi Ritas u Beogradu u osmom kolu. Pre toga crno-bele očekuje gostovanje Zadru i Tofašu, i večiti derbi sa Zvezdom 17. novembra.