Biznismeni i bivši sportisti u borbi za vlast, ugled i novac

Po pravilu u konflikt su uključeni uspešni bivši sportisti sa jedne, odnosno biznismeni i donosioci kapitala sa druge strane, a umesto da donesu dobro oni u prvi mah nanose štetu sportu. Do sukoba dolazi bez obzira na rezultate. Poslednji primer borbe za vlast u Teniskom savezu Srbije između bivšeg sportiste Slobodana Živojinovića i donosilaca kapitala koje zastupa porodica Đoković došao je nakon osvajanja Dejvis kupa, ali je bilo borbe i za funkcije nakon neuspeha.

Tako su selektor fudbalske reprezentacije Srbije Radomir Antić i predsednik FSS Tomislav Karadžić ušli u konflikt nakon debakla na Mundijalu, dok je nesuglasica između Dušana Ivkovića i Dragana Kapičića, predsednika KSS, došla posle četvrtog mesta na Svetskom šampionatu. Sukob nije zaobišao ni Olimpijski komitet Srbije u više navrata. Prvi konflikt u kandidaturi za mesto predsednika OKS imali su Ivan Ćurković, predsednik FK Partizan, i biznismen Filip Cepter, a potom i Ćurković i Vlade Divac. Komitet je imao manji konflikt i sa Ministarstvom omladine i sporta kada je Divac zamerio ministarki Snežani Samardžić Marković što nije konsultovan oko izrade Zakona o sportu.

Raskol u Crvenoj zvezdi i Partizanu dešavao se kod skoro svake izborne kampanje. Tako je bivši fudbaler Savo Milošević imao otvoren sukob u kampanji sa sadašnjim predsednikom FK Partizan Draganom Đurićem, dok je u izbornoj kampanji u Ljutice Bogdana oštrih reči bilo na relaciji Dobrivoje Tanasijević Den Tana – Zoran Bingulac, da bi sve to posle nasledio aktuelni predsednik Zvezde Vladan Lukić.

Ivan Ćurković, koji trenutno ima funkciju u FSS, smatra da je srž problema u činjenici da bivši sportisti žele da produže uticaj u sportu, a biznismeni da steknu ime i održe kapital.

– Sportisti postaju penzioneri sa 35 godina i nekako moraju da održe svoj uticaj u sportu, ali i da obrću kapital. Pojedinci se zadovoljavaju ostankom u struci kao treneri i savetnici, dok oni koji drže do sebe pretenduju na fotelje predsednika. Tu im dolaze ponude za investiranje kapitala sa raznih strana, od kojih mnoge mogu da sa sobom nose veliki rizik, pa i opasnost da za samo nekoliko godina ostanu bez svega što su stekli. Ali moć koju za to vreme imaju očigledno nema cenu – smatra Ćurković.

Kada su u pitanju interesi biznismena za upliv u sport preko fotelja Ćurković pretpostavlja da oni na taj način žele da se afirmišu kao ličnosti, ali i da preko sportskih kontakata uvećaju kapital.

– Biznismeni su stekli neki kapital na ovaj ili onaj način, ali nemaju političku moć, a nisu ostvareni ni kao javne ličnosti. Zato im fotelje sportskih klubova donose pojavljivanje u javnosti, a investiranje u sport i kontakti koje tako ostvare služe im za obrtanje, pa i uvećavanje uloženog novca – kaže Ćurković.

Da su iza kulisa sukoba u borbi za fotelje predsednika sportskih društava i klubova zakulisne radnje sa ciljem sticanja ugleda i novca smatra i Dragan Koković, sociolog sporta. On kaže da je to odlika našeg mentaliteta da se žele funkcije, ali i loša praksa da nijedan uspeh ne može normalno da se proslavi.

– Svako ima neki lični interes koji želi da ostvari kroz sport. Umesto da ti ljudi pored terena ostanu neko ko prenosi društvene vrednosti u i iz sporta oni se okreću sticanju kapitala i ugleda, a jedino upravo sport ispašta. Uvek je reč samo o sportovima u kojima ima para, odnosno fudbalu i košarci, a sada i tenisu. Kada neko istakne da želi da jedan savez organizuje kao preduzeće jasno je da je jedan od glavnih ciljeva sticanje dobiti kroz tržišno poslovanje. Međutim, naše društvo je dosta inertno na promene koje ne smeju biti tako drastične – objašnjava Koković.

On smatra, ako su promene i bile potrebne u tenisu i drugim sportovima, da ne treba da budu po principu „seče glava“ već da se postepeno menjaju navike. Naime, Koković ističe da se mora poštovati svačiji minuli rad i uspesi za koje je dosadašnje rukovodstvo zaslužno u manjoj ili većoj meri.

Sukobi u srpskom sportu poslednje dve godine

Snežana Samardžić Marković – Vlade Divac (izrada Zakona o sportu)

Vlade Divac – Ivan Ćurković (za mesto predsednika OKS)

Srđan Đoković – Slobodan Živojinović (vođenje TSS)

Savo Milošević – Dragan Đurić (mesto predsednika FK Partizan)

Dobrivoje Tanasijević – Zoran Bingulac (mesto predsednika FK Crvena zvezda)

Tomislav Karadžić – Radomir Antić (finansiranje selektora i rezultati reprezentacije)

Dušan Ivković – Dragan Kapičić (finansiranje KSS)

Mnogi se pokaju

Dolazak na mesto predsednika nekog kluba ili saveza često ne ispuni očekivanja istaknutih sportista, smatra Ivan Ćurković. On napominje da mnogi ne uspeju da se posvete rukovodećim funkcijama čim izađu sa terena, odnosno da je pravo pitanje koliko mladih bivših sportista uspešno obavlja predsedničku funkciju.

Podrška sportista i medija

Izborna kampanja poznatog sportiste i donosioca kapitala, ali i sukobi, uvek za sobom vuče i borbu za podršku uspešnijih sportista. Tako je ceo Dejvis kup tim Srbije stao uz familiju Đoković u zahtevu za smenu Slobodana Živojinovića, dok su pojedini fudbalski reprezentativci otvoreno bili za ostanak Radomira Antića na klupi Srbije. Kampanja se vodi i preko medija jer po pravilu obe strane imaju „svoje“ novinare koji u javnosti provlače njihove interese.