Budžeti sa jakim imunitetom 1Foto: EPA-EFE/ LUKAS BARTH-TUTTAS

Ipak, ni najava rezanja budžeta za 20-30 odsto nije poremetila nameru, naročito onih najbogatijih, da se ustreme na željena pojačanja i pronađu načine za finansijske manevre na tržištu.

CSKA, Armani, Barselona, Zenit, Alba, Baskonija, Valensija, Olimpijakos… do početka naredne sezone, gotovo da će promeniti lične opise želeći da naprave rezultatski i igrački iskorak u odnosu na takmičarsku 2019/20.

Iako su i klubovi u Evrokupu i FIBA Ligi šampiona veoma aktivni na košarkaškom tržištu, učesnici Evrolige naprosto dominiraju zbog atraktivnosti takmičenja, ali i sposobnosti da se najviše „ispruže“ prilikom dovođenja novajlija.

Postoje i određene kontradiktornosti u svemu tome; Andrej Vatutin, predsednik CSKA, nedavno je ponovio da će klub u narednoj sezoni imati budžet manji za skoro 30 odsto, što je teško prihvatiti i razumeti kada su „armejci“ početkom juna sa Nikolom Milutinovim potpisali trogodišnji ugovor, navodno vredan devet miliona evra.

Prema tom dogovoru, srpski centar biće među pet najplaćenijih košarkaša na Starom kontinentu; istovremeno ruski gigant platio je obeštećenje Baskoniji veće od milion evra kako bi centarsku liniju zacementirao angažovanjem Tornikea Šengelije, koji će takođe na godišnjem nivou zarađivati ne manje od 1,5 miliona evra.

CSKA je ujedno obnovio ugovore sa Danijelom Heketom, Darunom Hilijardom i Majkom Džejmsom.

Fenerbahče je možda još bolji primer; zbog smanjenja budžeta sa 30, na maksimalnih 20 miliona evra u takmičarskoj 2020/21, Željko Obradović je, između ostalog, rešio da posle sedam uspešnih godina napusti jedinog turskog osvajača Evrolige.

Ali Koč, predsednik Fenera, i sam je u javnosti naglasio da je umanjenje bilo neminovno, jer klub poslednjih godina konstantno akumulira milionska dugovanja kojima, očigledno, nema kraja.

U međuvremenu, umesto Obradovića na klupu je seo Igor Kokoškov, aktuelni selektor Srbije i dvodecenijski trener u NBA.

Njegovim postavljenjem, gotovo u dahu, počela su da stižu proverena imena poput Lorenca Brauna iz Crvene zvezde, Danila Bartela, Džonija Hamiltona, Edgarasa Ulanovasa…Teško je za poverovati da će i jedan od njih naredne sezone zarađivati manje od 500.000 evra (eventualno Hamilton), pogotovo ako se zna da starosedeoci Jan Veseli, Nando de Kolo i Kostas Slukas imaju zagarantovana godišnja primanja veća od dva miliona evra.

Ako bi sva trojica i naredne sezone nastupala za Fener, klub bi došao u opasnost da prekriši pravila Evrolige, po kojima na godišnjem nivou jedan učesnik na plate igrača ne sme da potroši više od 60 odsto budžeta.

Zenit, Baskonija, naročito Valensija, potom Olimpijakos, Alba, Armani, Crvena zvezda… obavili su u dosadašnjem delu prelaznog roka sijaset vrlo zanimljivih i igrački atraktivnih transfera, po dinamici i aktuelnosti nimalo različitih od transfer politike koja je bila dominantna prethodnih sezona, kada nije bilo pandemije korona virusa.

U skladu sa navedenim, Himki je recimo ovog leta uspeo da obnovi saradnju sa Aleksejem Švedom, igračem koji je sa četiri miliona dolara godišnje imao drugi najveći ugovor na Starom kontinentu, posle Nikole Mirotića.

Ako se zna da je Zenit bio spreman da mu ponudi više i da su se za usluge sjajnog beka interesovali i pojedini NBA klubovi, da se naslutiti da je Šved za potpis novog ugovora dobio basnoslovnu ponudu u okolnostima pandemije.

U Rusiji je, pritom, poreska politika takva da je oporezivanje plata manje u poređenju sa, recimo, Francuskom, Španijom, Nemačkom….

Generalno, utisak je da kovid 19 nije suštinski narušio finansijske temelje klubova, pogotovo onih koji za vlasnike imaju prebogate gazde ili potporu država i da je pandemija možda bila samo fin izgovor da se naprave određeni rezovi, odnosno krene sa nekim drugačijim projektima.

Platežni i klubovi iz Evrokupa

Nisu samo evroligaši ti koji poslovično imaju „duboke džepove“. Klubovi učesnici Evrokupa, pogotovo oni koji nameravaju da se vrhunskim plasmanom kvalifikuju za takmičenje u Evroligi 2021/22. vrlo su aktivni na tržištu. Lokomotiva Kubanj je napravila fin manevar dovođenjem odličnog američkog beka sa NBA iskustvom Džordana Kraforda. Virtus je sa budžetom od nekih 20 miliona evra za takmičarsku 2020/21. najdominantniji u tom aspektu, što je nedavno pokazao angažovanjem Džoša Adamsa, prekaljenog američkog pleja, koji je u otkazanoj sezoni uspešno nastupao za Unikahu. UNIKS, Gran Kanarija, Huventud, Partizan i Budućnost napravili su niz zanimljivih transfera garantujući novajlijama godišnja primanja ne manja od 250-300.000 evra.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.