Ćorci postali praksa 1Foto: KK Budućnost VOLI

I treći izgubljeni meč u regionalnim okvirima usko je povezan sa lošim procentima šuta, posebno van linije 6,75. Više i nije slučajnost da crno-beli završe meč sa procentima kojih bi se postideli i amateri, a kamoli profesionalci koji tokom radne nedelje sigurno kroz obruč probace više od hiljadu pokušaja iz raznih pozicija i situacija.

U poslednje dve abaligaške utakmice protiv Crvene zvezde i Budućnosti košarkaši Partizana šutirali su za tri poena 6/49.

Podatak koji je sigurno za rubriku verovali ili ne, ako se zna da crno-beli u spoljnoj liniji raspolažu sa iskusnim igračima, ne mlađim od 24 godine (ne računajući Uroša Trifunovića). Trener Andrea Trinkijeri u rotaciji koristi šestoricu spoljnih igrača i još trojicu na poziciji četvorke. Jedan od razloga lošeg procenta šuta van 6,75 jeste i taj što Rašon Tomas kao primarna opcija na krilnom centru ne može bazen iz ležaljke da pogodi.

Nestvarno, ali Amerikanac u dosadašnjem delu ABA lige nije pogodio nijednu trojku iz deset pokušaja. Neko ko bi trebalo da širi igru sa četvorke, između ostalog i šutem van 6,75, a pritom je ubedljivo najbolje rešenje na toj poziciji, šuterski je potpuno indisponiran.

Statistički, za ekipu koja šutira za tri poena 35 odsto može se reći da je „prosečnog kalibra“. Partizan je od početka ABA lige samo na tri utakmice šutirao za tri u pomenutom domenu, dok je na ostalim mečevima bio izuzetno loš: protiv Primorske 25 odsto, Zvezde 11,5, Budućnosti 13, FMP 21,7….

Do letošnjeg dolaska u Partizan, Kori Volden je slovio za izrazitog individualca i solidnog šutera, dok se Markus Pejdž u crno-belom dresu prethodne sezone isprofilisao kao dobar strelac sa distance.

Ognjen Jaramaz i Rade Zagorac neće moći da dostignu određene igračke visine bez pouzdanog šuta, segmenta u kojem je u prvih osam kola podbacio i Nemanja Gordić (26,9).

Šut iz driblinga, generalno je poslednjih godina veliki problem srpskih bekova i krila; utisak je da se u mlađim kategorijama preskaču bitne lekcije iz održavanja balansa prilikom skok-šuta; suzbija mašta u pokušajima preko igrača i kažnjava selidbom na klupu gotovo svaki šut iz punog trka u kontranapadu.

Kada se te lekcije ne savladaju u kadetskim i ranim juniorskim danima, onda uglavnom postanu nenadoknadivo gradivo u seniorskoj konkurenciji, pa tako iz kola u kolo gledamo srpske igrače u taborima večitih rivala koji se uglavnom „razmeću ćorcima“.