Danilo Anđušić: Sve vreme sam bio ubeđen da ćemo okrenuti rezultat u našu korist 1Foto: Starsport

Težak poraz, možda i najteži u bogatim i uspešnim karijerama reprezentativaca Srbije.

Italijani su u finalu kvalifikacionog turnira za Olimpijske igre u Tokiju delovali premoćno; toliko dominantno da konačnih 102:95 u Hali „Aleksandar Nikolić“ čak i ne dočarava inferiornost „orlova“ u presudnoj utakmici. Neverica, muk i pogledi izabranika selektora Kokoškova u prazno i ka horizontu na kome se ne vidi Tokio niti olimpijski plamen, ostavili su zatečenim i većinu onih u otadžbini kojima je košarkaška reprezentacija osnovna „sportska inspiracija“. Možda i jedini koji Italijanima nije dozvolio da žurku zakažu pre kraja finalne utakmice, pogađajući u dahu, preko protivničkih ruku, iz neizgrađenih pozicija, nošen jedinstvenom motivacijom, sa 27 poena i 7/12 za tri, Danilo Anđušić pokazao je sportsku drskost ali i veliko gospodstvo, pošto je dan nakon debakla bio spreman, za razliku od većine, da prokomentariše razloge tako teškog poraza zbog kojeg nas treći put od osamostaljenja neće biti na Olimpijskim igrama.

– Ovo mi je najteži poraz u karijeri, sasvim sigurno. Nisam mogao da zaspim, razmišljao sam šta i kako nam se desilo… Mislim da će nam tek biti krivo, kako vreme bude prolazilo – prvi je utisak Anđušića u razgovoru za Danas.

* Delovalo je kao da od starta niste mogli da uspostavite principe igre koje ste uvežbavali. Kako je vreme prolazilo, izgledalo je kao da je bilo sve više improvizacija, ishitrenih pokušaja, rešenja koji nisu bili proizvod uigranih akcija?

– Nikako nismo uspevali da nađemo željeni ritam. Kako je vreme prolazilo malo toga se menjalo i to su bili uzroci tako loše igre. Izgledalo je tako jer smo bili u velikom rezultatskom minusu. Zaostaješ dvadesetak razlike na nekih deset minuta do kraja, a svestan si primarnog cilja – plasman na Olimpijske igre. Pokušavali smo da se vratimo; gledali da pronađemo neka rešenja u hodu, zato je i izgledalo da su pokušaji bili van sistema. Italijani su odlično počeli; mi smo imali određeni period u drugoj četvrtini kada smo dobro igrali, međutim presekla nas je njihova serija trojki – tri ili četiri, pred kraj kraj druge deonice. Oni su tada napravili seriju i zaista veliku razliku. Maestralni su bili u pokušajima za tri poena; u trećoj deonici su čak pogađali iz nekih veoma teških pozicija… Jednostavno, nismo mogli da se vratimo.

* Da li vas je neko od reprezentativaca Italije iznenadio; iskočio iz „šablona“ i poremetio vam principe igre?

– Iskreno, znao sam ko je Nikolo Menion i da je vrlo talentovan igrač, ali nisam mogao da pretpostavim da tako mlad (2001. godište) može da odigra toliko zrelo i kvalitetno. Odigrao je vrhunsku utakmicu, baš kao i Polonara, odnosno Fontekio. Fontekija znam odavno; čak smo i igrali zajedno u Virtusu kada je on bio vrlo mlad i slovio za izuzetnog talenta. Mislim da su on i Polonara bili ključni faktori; šutirali su neverovatno, pogađali iz nemogućih pozicija. Istina, i mi smo im omogućili da se tako raspucaju.

* Kvalitet naše odbrane bio je nedopustivo loš. Primljenih 57 poena na poluvremenu, 102 na kraju. Tačno je da su Italijani odlično šutirali, ali su i bekovi: Menion i Tonut prelako probijali prvu liniju odbrane.

– Zaista ne znam razloge zbog kojih smo tako loše igrali u odbrani. Bili smo spremni i voljni da pružimo maksimum i ostvarimo primarni cilj. Jasno je da nismo pravilno odreagovali na njihovu postavku sa pet niskih igrača i „smol-bol“ igru. U takvoj postavci, Italijani jednostavno imaju taj kvalitet da šire igru i svi šutiraju sa distance. Mi u datim okolnostima nismo adekvanto odreagovali.

* Da li je tokom utakmice, pogotovo u drugom poluvremenu, postojao momenat u kojem ste poverovali da je preokret ipak moguć?

– Verujte mi, sve vreme sam bio ubeđen da ćemo okrenuti rezultat u našu korist. Možda sam bio najubeđeniji u trećoj deonici, kod 15 razlike za njih, verujući da ćemo do kraja meča da odigramo agresivnu odbranu u meri da možemo da dođemo do cilja.

* Iako je to sada manje važno, za vas se može reći da čistog obraza možete saslušati kritike, s obzirom na to da ste sve vreme napadački bili na vrhunskom nivou.

– Meni je ponos i čast da igram za svoju zemlju. Jeste fraza, ali zaista sam ostavio „srce na terenu“. Dao sam sve od sebe ali nije bilo dovoljno. To je sada i nebitno. Menjao bih svoju igru za plasman na Olimpijske igre.

* Kakve bi pouke trebalo izvući, nešto za nauk?

– Moramo da shvatimo da su mnoge zemlje košarkaški napredovale i da sve više njih predstavljaju ozbiljan izazov u smislu da mogu da pokvare planove favoritima. Moramo dalje, nema nam druge. Uvek ću biti tu za Srbiju; verujte mi, svi smo žarko želeli da obradujemo naš narod – podvukao je Anđušić.

Sad će „stručnjaci“ da krenu na Igora

Jedan ste od reprezentativaca koje je Igor Kokoškov redovno pozivao od preuzimanja reprezentacije Srbije. Jasno je da će u danima koje dolaze on trpeti najveće kritike, a verovatno će se i postaviti pitanje njegovog ostanka na čelu reprezentacije.

„Znam da će se sada javiti razni ‘stručnjaci’ da krenu sa kritikama na Igorov račun. On je za mene pre svega vrhunski čovek, ali i košarkaški stručnjak. Njegovo znanje je ogromno i dokazano je mnogo puta. U ovom svemu smo zajedno, sa njim na čelu. Verujem u to da mu treba dati apsolutnu podršku i sa moje strane će je imati, bez ikakve sumnje. Svi smo želeli da se plasiramo na Olimpijske igre. Imali smo mnogo problema, samo pet zajedničkih treninga i u takvim okolnostima bili uvereni da ćemo ostvariti primarni cilj, a onda se uigravati do Tokija.

Kalinić nije trebalo da igra

– Praktično od okupljanja, imali smo mnogo problema. Povrede su konstantno opterećivale brojne igrače. Nikola Kalinić, recimo, nije ni trebalo da igra u finalu zbog bolova u kolenu, ali je rešio da rizikuje i pomogne nam. Veoma mi je žao Stefana Jovića koji se bez problema odazvao pozivu iako prethodno pet meseci nije igrao. I tokom kvalifikacionog turnira nije imao klub, ali to nije uticalo na njegovu rešenost da bude deo reprezentacije. To je zaista za veliki respekt i poštovanje. Vasa je takođe bio rovit, ali je hteo da pomogne“, podseća Anđušić.

Micić: Stradao mi mišić

Ostavio je Vasilije Micić sve u rebusu kada je posle utakmice pred novinarima govorio o nepredviđenom događaju i da će se „čuti“ šta mu se dogodilo. Dvanaest sati kasnije odlučio je da razjasni svima o čemu se radi u kratkoj izjavi.

„Sve sto imam da kažem jeste da sam na kraju zagrevanja osetio pucanje mišića u kvadricepsu. Neobjašnjivo kako. Pokušao sam da igram, nisam mogao da dam svoj maksimum i to je to. Žao mi je što se nismo plasirali na Olimpijske igre, ali život ide dalje“, izjavio je Micić.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.