Đukić na pragu Humske

… a nekadašnji fudbaler i pomoćni trener Parnog valjka prekinuo odmor i zapucao u Beograd na završne pregovore sa crno-belima, uprava kluba iz Humske je iz svog „oružja“ napala daleko iskusnijeg, priznatijeg i potvrđenijeg Miroslava Đukića.

S iznenađujuće velikim šansama da ga privoli na povratak u Srbiju i ovdašnju tragikomičnu Superligu, odakle su ga oterali odsustvo bilo kakvog sistema, političke igrice oko terena i dilovi medija i fudbalskih moćnika. Iako se ništa od navedenog nije u međuvremenu promenilo, šta više neke stvari su postale još apsurdnije, osvajač srebrne medalje na Evropskom prvenstvu mladih selekcija i trener Partizana od januara do decembra 2007. ovog puta je otvoren za priču. Šta više, privučen zovom kvalifikacija za Ligu šampiona i mogućnošću dodatnog oblikovanja ekipe ostale iza Marka Nikolića, seo je u petak za sto sa sportskim direktorom Ivicom Ilievim i generalnim direktorom Milošom Vazurom, da bi u svojoj Španiji, licem u lice čuo ponudu i saopštio svoje uslove mogućeg kambeka tamo gde je za kratko vreme ostavio dubok trag, iako nije stigao ništa da osvoji pre imenovanja za selektora A tima, a Partizanovi huligani i UEFA mu oduzeli pravo da naplati „demoliranje“ ekipe Zrinjskog iz Mostara u 180 minuta borbe u kvalifikacijama za tadašnji Kup UEFA.

U slučaju dogovora, a mnogo toga je upućivalo na srećan kraj ove, činilo se, nemoguće misije, Partizan bi dobio retko vrednog, ambicioznog, autoritativnog, principijelnog i samostalnog stručnjaka, kojeg je počasni predsednik FSS i eks predsednik Partizana Tomislav Karadžić oterao sa klupe Orlova posle samo tri izgubljena prijateljska susreta, kao znak odmazde za njegovu pređašnju saradnju sa sadašnjim Zvezdinim generalnim direktorom Zvezdanom Terzićem, koji mu je dao priliku u reprezentaciji U-21 u vreme dok je on vodio Savez. Ali i kaznu za tvrdoglav stav da na Olimpijske igre u Pekingu 2008. odvede najjači sastav, s nekim od najboljih igrača Partizana. Međutim, i to malo vremena u srpskom fudbalu bilo mu je dovoljno da dobije poziv belgijskog Muskrona, pa (redom) Herkulesa, Valjadolida, Valensije i Kordobe, a najviše je napravio sa Valjdolidom, klubom u stečaju kojeg je vratio u Primeru.

Sve ovo, naravno, ne garantuje da će posao biti sklopljen, odnosno da neće neko drugo izbiti u prvi plan, poput Vladimira Ivića, koji je na kraju trofejne sezone u PAOK-u dao ostavku, ali mu se ne vraća u Srbiju. Ili da se trenerska vrteška neće vratiti na Stolicu.