foto Peđa Milosavljević /StarsportDino Rađa bio je protagonista poslednjih najvećih uspeha reprezentacije stare Jugoslavije. Jedan je od najboljih evropskih centara svih vremena i neko ko je, igrajući za Boston Seltikse, uverio Amerikance da zaslužuje mesto u Kući slavnih u Springfildu, u koju je primljen 2018. U prigodnom govoru tom prilikom, Rađa se, između ostalog, zahvalio i Dušanu Dudi Ivkoviću, koji je nemerljivo uticao na njegovu seniorsku reprezentativnu karijeru. Nažalost, vrhunski svetski stručnjak više nije sa nama, uskoro će mesec dana otkad nas je Dušan Ivković napustio, a Rađa je po saznanju tužne vesti našao vremena i načina da prisustvuje sahrani svog nekadašnjeg selektora.
„On je bio izuzetno bitan faktor u mom odrastanju, uz Slavka Trninića, Božu Maljkovića i Svetislava Pešića, sigurno najvažniji. Zauvek ću mu biti jako zahvalan na svemu; to je jedan veliki gubitak „, naglasio je Dino Rađa u razgovoru za Danas koliki je značaj Dušan Ivkoavić imao u njegovoj košarkaškoj karijeri.
*Prilikom saznanja da ste primljeni u Kuću slavnih u Springfildu, ističući ljude koji su uticali na vašu karijeru, za Dušana Ivkovića ste naveli da je bio neprikosnoveni autoritet.
„Ivković je bio veliki autoritet; kod njega se jednostavno znalo: red, rad i disciplina, i u tome nije bilo odstupanja. Isto se ophodio i prema zvezdama, najboljim igračima, kao i prema onima koji to nisu bili. Disciplina je bila neupitna, kao i hijararhija koja se morala poštovati. Uspešno je balansirao između zajebanih likova. Svi smo mi bili zajebani na svoj način i Dražen, Toni, Divac, Danilović kao i ja. Trebalo je jednu takvu ekipu voditi, a on je to činio na jedan specifičan način.
*Govorimo o verovatno najboljoj reprezentaciji sa ovih prostora, svih vremena. Biti selektor takvim asovima i ubediti ih u svoje košarkaške i životne principe mogao je samo neko ko je o košarci znao više i umeo svoje ideja plastično da objasni.
„Postoje tri vrste autoriteta koji se zasnivaju na znanju, radu i i sili. Onaj koji se zasniva na sili je kratkotrajan. Autoritet koji predstavlja kombinaciju znanja i rada jeste najbolji i takav naprosto moraš da poštuješ, naročito kada si mlad igrač željan novih saznanja. Kada poseduješ takav autoritet onda možeš i da imaš isti odnos prema svim igračima i da se, kada to bude neophodno, izdereš i na Dražena, mene i onog među poslednjima u rotaciji.
*Ilustracije radi; vaša reprezentacija je bila prva u Evropi u kojoj su centri trčali kontre, završavali akcije šutem sa distance, prevodili loptu…
„To jeste bila osnova svega. Mi smo to, pre svega, naučili u svojim klubovima iz kojih smo dolazili u reprezentaciju. Toni i ja učeći od Bože Maljkovića u Jugoplastici, odnosno momci iz Partizana, Divac, Paspalj, Danilović… radeći tada sa Duškom Vujoševićem. Meni je Božo rekao, kada je tek bio stigao u Split: „Vidi, ako hoćeš da budeš bolji od Divca, moraš više od njega da trčiš.“ Centri su u to vreme bili jaki, stameni i moćni na niskom postu… Mi smo prvi počeli da trčimo kao bekovi, kako u odbrani, tako i u napadu. Divac, Toni i ja, svi smo bili preko 210 centimetara, a mogli smo da u odbrani branimo bekove, da trčimo u kontranapadu, igramo na otvorenom terenu. To je tada bila avangarda, priseća se Rađa, koji je, recimo, 1989. u Zagrebu oduševljavao publiku atraktivnim zakucavanjima u kontranapadu.
*Za mlađe čitaoce, govorimo o reprezentaciji Jugoslavije koja je 1989. u Zagrebu, u finalu Evropskog prvenstva, tukla Grčku 20 razlike, a dve godine kasnije, u Rimu, domaćina potpuno demolirala i to bez Dražena Petrovića, u finalu Jurija Zdovca…
„Mislim da je u tom finalu Evropskog prvenstva 1989. protiv Grčke u jednom trenutku bilo i 40 poena razlike, što nikada ranije nije bilo viđeno. Bilo je to potpuno ruganje svima. Jednostavno, bili smo predominantni. A ta dominacija u Rimu je bila takođe nešto što će se teško ponoviti. Mi smo te 1991. na Evropskom prvenstvu igrali bez Dražena Petrovića. Jure Zdovc je morao da se povuče pred samo finale zbog političkih okolnosti, a opet, mi smo Italijane na njihovm terenu, i u takvom sastavu, tukli 20 razlike. Bili smo jaki na svim pozicijama i imali takvu rotaciju da je nas dvanaest davalo jasan doprinos. Bilo je to prvenstvo na kojem je Zoran Sretenović, recimo, odigrao veoma dobro i fino se snašao na poziciji jedinice.
*Da je bio vizionar, Dušan Ivaković je pokazao i dve decenije kasnije, kada je preuzevši reprezentaciju Srbije, ukinuo „pik end rol“ igru za sve mlađe uzraste do juniorskog staža.
„To je neupitno. Ne možeš napredovati; doprinositi sportu kojem se baviš a da ne pratiš tendencije, nisi u dosluhu, ne čitaš ili ne radiš praktično na usvajanju novih modeliteta. Mislim da je to mana danas: ti igrače učiš nekakvim šablonima, da u napadu njihova igra zavisi od nekakvih blokada, a ne snalažljivosti u igri jedan na jedan. Klinci bi trebalo da se uče snalažljivošću, kreativnošću i improvizacijama igrajući jedan na jedan…
*Vaši putevi su se kasnije ukrstili u Grčkoj. Igrali ste za Panatinaikos, u periodu kada je Ivković, u svom prvom mandatu, vodio Olimpijakos.
„Duda Ivković je bio poštovan svuda; u Grčkoj posebno. Mi smo tada bili na suprotnim stranama, ali je poštovanje bilo obostrano. Njegova je veličina u Grčkoj neupitna. On je u Olimpijakosu bio Bog i tako će zauvek ostati – jasan je Rađa koji je 2017. bio i na Ivkovićevoj oproštajnoj utakmici u Atini.
„Ljubav između redova“
U svojoj fenomenalnoj trenerskoj karijeri, koja je trajala više od četiri decenije i bila obeležena sve samim titulama, kako na klupskom, tako i na reprezentativnom planu, za Dušana Dudu Ivkovića je važilo da je strog i autoritavan trener, međutim, imao je i blagu crtu u karakteru koju su mogli da dokuče samo oni koji su sa njim dugo sarađivali: “ On nije bio od ljudi koji su otvoreno iskazivali ljubav. Morao si da čitaš između redova. Bilo je to poštovanje iskazano na jedan specifičan način; ne u smislu nekog javnog, pohvalnog govora o nečijim rezultatima, radu, učinjenom“, prisetio se Rađa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
