Pesma od igre Srbije: Finska razbijena za 20 minuta, već drugi put ubačena „stotka“

Selektor Pešić morao je da u rotaciji koristi svega deset igrača; Marinković zbog stomačnih problema nije bio u protokolu, dok Milutinov, posle oporavka od virusa i dolaska u Prag, nije ulazio u igru.

Samo u prvih pet minuta Finska je izgledala kao selekcija kadra da se „pobije“ sa košarkašima Srbije. Tačnije, sve dok je plejmejker Madžuni pronalazio način da dođe do egzekucije. Daroviti organizator igre ubacio je u kratkom roku deset poena, isposviće se skoro trećinu svoje reprezentacije do poluvremena.

Kao da je bila isporvocina agresijom u odbrani rivala, Srbije je podigla gard na vreme, prebacila u viši stepen prenosa brzine i maltene 40 minuta demonstrirala modernu, brzu, kreativnu košarku od koje je zastajao dah prisutnima u Pragu.

Teško je sročiti ko je bio kreativniji, nesebičniji, košgeterski raspoloženiji… Micić je „bačenu rukavicu“ Madžunija prihvatio na način da je u blickrigu Srbije ubacio šest poena, time je nadogradio uvodni učinak Jokića, a kada se kreaciji igre priključio Kalinić, svojim fantastičnim čitanjem protivničke odbrane, srpska košarkaška mašina zaista je zaliučila na američku.

Finci nisu znali odakle im dolazi veća opasnost. Jokić je svaku priliku koristio da u „ofsajdu“ pronađe Lučića ili Kalinića… Micić i Nedović su lako probijali odbranu na perimetru, a potom u slobodnom izboru pronalazili saigrače u najboljoj poziciji…

Jedino je selektor Pešić sve vreme izgledao preozbiljno, što mu i sama vokacija nalaže, ali je intimno morao da bude prezadovoljan.

I kada je Jagodić Kuridža menjao Jokića, a Srbija igrala sa niskom petorkom, defanziva agresivnost bila je britka kao podmazana struna. Nije bilo oscilacija u igri, naprotiv, mašina je funkcionisala kao ove sezone bolid Red Bula u Formuli 1.

Razlika se povećavala kao letnja temperatura na beogradskom asfaltu. Finci su bili nokautirani u prvih 20 minuta; Srbija je do poluvremena imala čak 19 timskih asistencija, ubacila je 62 poena od kojih samo devet šutem sa distance.

Pešić je bio prezadovoljan i činjenicom da su iz tranzicije njegovi puleni dali 35 poena.

U prvih 20 minuta, Micić i Lučić imali su 12 poena, Kalinić 10 uz pet asistencija, a već u uvodnim skevencama treće deonice Jokić je došao do dabl-dabla.

Bilo je jasno da će Finska biti preslišana kao dobro naučena lekcija iz teškog predmeta. Konstantnost u igri, nesebičnost i defanzivna agresivnost na perimetru koja je delovala poput igre „vrućih rukavica“. Kada su Kalinić i Micić direktno u driblingu „zavezali“ bekove Finske i time im obezvredili početnu ambiciju da ponosnije napuste parket O2 arene, definicija razlike u kvalitetu morala je da bude oivičena ne samo najubeldjivijom prednošću u dosadašnjem delu prvenstva, već i u istoriji učešća Srbije na kontinentalnom šampionatu.

Za one najbolje, selektor Pešić odsvirao je kraj žurke na vreme; omogućio je i centru Ristiću da bude doe nezaboravne večeri u kojoj su se svi igrači upisali u strelce, njih šestorica imali su dvocifrene učinke, a Jokić „koketan“ odnos sa tripl-dablom (13p, 14sk, 7as).

„Orlovi“ su drugu „stotku“ na šampionatu iskreirali sa 30 timskih asistencija, izvanrendih deset ukradenih lopti, uz 12 ubačenih trojki u okviru poruke najvećim rivalima sa posvetom da ono najbolje od njih tek mogu da očekuju.