Fudbal u Srbiji težak za gledanje

– Redovno pratim prenose domaćih mečeva ili uživo, ako sam u prilici da odem na stadione. I moj generalni utisak o jesenjem delu prvenstva glasi – teško gledljivo. Sa premalo tačnih pasova, sporom primopredajom lopte i nedovoljno smislenim kretanjem bez nje, naš fudbal uporno ide u tom nekom kontrasmeru u odnosu na evropske i svetske tokove. Često me umori, a da nisam mrdnuo iz stolice. I dalje se sve vodi na veštački stvorenu trku u dvoje privilegovanih i zaštićenih, a ostali kako se snađu i ako im nešto pretekne. Ni šampion Crvena zvezda ni jesenji prvak Partizan ne igraju ništa posebno, mada se pravi fama oko njih, a plasman u nokaut fazu Lige Evrope i Lige konferencije predstavljaju kao novo svetsko čudo. Ljudi ne vide ili ne žele da priznaju da su se dalje probili u konkurenciji trećerazrednih protivnika… Da su toliko moćni, odnosno iznad konkurencije u zemlji, ne bi se mučili čim se neko ozbiljnije postavi protiv njih. Pa, opet, fino je to što posle toliko godina imamo tako uzbudljivu borbu za titulu. Zvezdinog individualnog kvaliteta, bez prave igre, na jednoj strani, i Partizanove timske snage, sa igrom donekle dovedenom u red, na drugoj strani. Ako ostanu na sadašnjim pozicijama i trenutnoj distanci do ranog prolećnog večitog derbija, crno-beli će posle „Marakane“ pasti na +2 i tada će krenuti prava drama – kaže za Danas iskusni trener Milorad Kosanović, već neko vreme bez angažmana, ali sa dugim stažom u domaćem i kineskom fudbalu.

– Što se tiče ostalih… Nezavistan od svih i svega, postavljen na zdravim osnovama i pametno uređen, Čukarički se drži svog kursa i dobro mu ide. Da je sreća da su svi klubovi privatizovani, pa da imaju poznatog gazdu, a ne većeg ili manjeg moćnika iza sebe. Posle njega idu Vojvodina, isuviše zavisna od raspoloženja dva-tri pojedinca, pa Napredak, Voždovac, niški Radnički, Spartak i Proleter – s maksimalnih tri boda razlike. Žao mi je što Subotičani nisu visoko kotirani, jer imaju osnova za to, mada bi u prolećnom delu sezone mogli da poprave položaj. To želim i Metalcu, jer šteta da jedan organizovan klub, sa odličnim uslovima za rad, padne tako nisko… Radničkom 1923, takođe. Kragujevac je pravi fudbalski grad i zaslužuje superligaša, samo, izgleda, da je pogrešno vođen.

Naš sagovornik ne želi da zatvara oči pred stvarima koje ne valjaju u najvišem rangu takmičenja.

– I dalje mislim da nemamo ligu za više od 10, maksimalno 12 klubova. Ni dovoljno kvalitetnih terena, pa svaka malo veća kiša ili sneg obesmisle igranje. Nedostaje nam i sportske kulture: igrača, trenera, navijača… Smeta mi i praksa odlaganja utakmica, pod raznoraznim alibijima za probleme sa povredama. Uvođenje video tehnologije u suđenje jeste popravilo neke stvari, ali mora još ozbiljnije i pravilnije da se primenjuje da bismo svi imali željenu korist od njega – zaključuje Kosanović.