"Fudbalski" dokazi (ni)su za krivično gonjenje 1Sumnjivi i na terenu, i van njega: Sa utakmice Novi Pazar - Proleter Foto: STARSPORT

Publici je odavno jasno da se u srpskom fudbalu namešta, pa nije tajna da su nam i zbog toga, a ne samo lošeg fudbala, prazne tribine po stadionima.

Višem sudu u Novom Sadu takođe je postalo jasno da na domaćim terenima nije sve čisto, što potvrđuje i nedavno izrečena kazna zatvora fudbalskom sudiji Srđanu Obradoviću.

Poslednjih nekoliko godina je i UEFA sve učestalije krenula da šalje dopise da sa pojedinim mečevima nešto nije u redu. A Fudbalski savez Srbije je još uvek jedini koji nikad ništa ne uvidi sam, a po pravilu reaguje samo na pritisak koji stigne iz Niona.

FSS je zvanično ranije potvrdio da je iz UEFA stigao dopis za dve sumnjive utakmice, a juče se pojavila nezvanična informacija da su u pitanju prvoligaški mečevi Železničar – Borac i Trajal – Jagodina.

Za UEFA je prema ranijem saznanju Danasa sumnjivo čak šest utakmica Superlige odigranih u martu, a naročito su upali u oči susreti Rad – Radnik (2:0) i Rad – Vojvodina (2:0), ne samo zbog neočekivanog rezultata već i zato što su ih kladionice povlačile iz ponuda.

Ono što se ljubitelji fudbala godinama unazad pitaju je zašto se država ne uključi ozbiljnije u rešavanje problema nameštenih utakmica, kao što je to bio slučaj sa najpoznatijim aferama „Kalčopoli“ u Italiji i „Hojcer“ u Nemačkoj (druga je dobila naziv po fudbalskom sudiji koji je primao mito).

Zanimljivo je i da FSS do sada ni jednom nije pozvao u pomoć policiju i tužilaštvo, o čemu svedoče i reči zamenika Republičkog javnog tužioca Gorana Ilića.

– Mi sa ovog aspekta još uvek ne znamo da li je taj dopis UEFA zaista stigao u FSS, ali ako se zaključi da je ta sumnja utemeljena, onda bi javni tužilac mogao i da po službenoj dužnosti pristupi tome. Javi tužilac može ako sazna, odnosno ako postoji sumnja da je izvršeno neko krivično delo, da „ex officio“ (po službenoj dužnosti) pokrene predistražni postupak i da prikuplja podatke i obaveštenja. On saznanja može dobiti i iz medija, kao što je sada slučaj. Međutim, vrlo dobro se zna kakvi su često medijski natpisi u Srbiji i koliko tu, ako gledamo celokupno sve medijske izvore, ima netačnih i neproverenih vesti. Kada bi mi kao Tužilaštvo samo to radili i kada bi svaki medijski natpis gde je sadržana neka sumnja pojedinačno proveravali, onda naprosto ne bi ni stigli ničim drugim da se bavimo – objašnjava Ilić za Danas.

Predsednik Sindikata profesionalnih fudbalera Nezavisnost Mirko Poledica tvrdi da i u FSS ima ljudi koji bi mogli da razotkriju sve mutne radnje, ali da su oni nažalost marginalizovani.

– Svi mi u srpskom fudbalu znamo da ima nameštanja i to na veliko, ne mora nam UEFA otvarati oči, ali niko od nas pojedinačno nema nadležnost, ingerenciju, instrumente i moć da valjano procesuira prljave rabote, još manje da stane na put toj pošasti. Čak ni Savez, odnosno privatni Izvršni odbor proteranog predsednika Slaviše Kokeze i njegove produžene ruke u podorganima FSS, u kom i te kako ima ljudi od znanja, integriteta i poštenja, ali su takvi marginalizovani i uskraćeni za priliku da se bave svojim poslom. Jedino država može da reši neregularnosti u našem fudbalu, ali ona i ne pokušava da se bavi problemom koji je sama stvorila. Da joj je stalo do toga oformila bi specijalnu Komisiju za borbu protiv kriminala, a ova zahtevala od Tužilaštva da određena lica stavi na mere, odnosno prati njihove razgovore, kretanje, radnje, račune… sve što je potrebno da bi se došlo do saznanja koja bi potkrepila sumnje u nečasne radnje. Na kraju sklapanja mozaika, u slučaju da se ima dovoljno dokaza, pokreću se krivični postupci… Inače, imamo rekla – kazala priče.

Poledica kaže da nije video prvostepenu sudsku presudu Srđanu Obradoviću, ali i da ne zna za još neki slučaj na svetu gde se arbitar šalje u zatvor, jer nije dosudio penal.

„To bi značilo da i njegovom kolegi sa meča Srbije i Portugala ne gine robija jer nije video da je lopta punim obimom prešla gol liniju. U UEFA imaju razrađen sistem uzbunjivanja, u kom se registruju neobično visoke i masovne kladioničarske uplate na određene mečeve, ali ovo je druga dimenzija raskrinkavanja istog zamešateljstva“ – priča za Danas Poledica.

Bivši igrač Legije iz Varšave podsetio je da su se i u Poljskoj u rešavanje problema nameštanja uključili svi državni organi.

– Sećam se jutarnjeg treninga Legije kada su specijalci sa čarapama preko lica upali na teren i sa nalozima za privođenje odveli trinaestoricu od nas 20. Te jedne nedelje je širom Poljske privedeno 505 klupskih funkcionera, ljudi iz nacionalnog Saveza, igrača i trenera, da bi na kraju procesa njih preko 200 kažnjeno na razne načine. Na primer, moj šef, inače vrsni stručnjak, dobio je petogodišnju zabranu za pređašnja nedela, posle čega nikada nije dobio nijedan posao. Znate šta se desilo posle toga? Kroz tri, četiri godine Mišel Platini je tokom posete FS Poljske obećao da će ih za obračun sa kriminalcima u svojim redovima nagraditi organizacijom Evropskog prvenstva, ako postane prvi čovek Evropske fudbalske federacije. Tako je i bilo, Francuz je održao reč, a država je dobila infrastrukturu bolju nego što je imaju Bundesliga i Nemačka, sa pet od 40 stadiona najviše klase – dodao je Poledica.

Najveći problem je po njegovom mišljenju i što su ljudi iz vrha države uključeni u mutne radnje fudbala.

– I u Poljskoj je postojala jaka sprega politike i fudbala, sa kadrovskim rešenjima nametnutim sa strane, pa je obračun sa mešetarima došao tek kada je gro klubova privatizovano. Zašto nema Čukaričkog i Voždovca ni u jednoj priči o štelovanju rezultata i dogovaranja plasmana? Zbog toga što žive od svog novca i gledaju svoja posla. Ostali…. Država neće da kreće u lov na veštice, jer bi isekla granu na kojoj sedi.

Bivši fudbalski sudija Rade Đurović upozorava da se po pravilu za „štelovanja“ kažnjavaju samo klubovi, ali ne i pojedinci.

– Učesnike u tim radnjama treba kazniti doživotnom zabranom obavljanja bilo čega u fudbalu. Nema veze i ako se sa zakašnjenjem oni otkriju. Meni je strašno da nama stalno UEFA mora da ukaže na sumnje u regularnost pojedinih utakmica i apsurd je da nikada sami ne možemo da uvidimo da tu nešto ne valja. Onda iz FSS odmah kažu da će klub biti kažnjehn, dok često ni ne kažu da će biti istrage protiv pojedinaca koji su učestvovali u tome. Veliki je problem što niko ni ne pokušava da ispita pojedinačnu odgovornost, a manje-više se može naslutiti ko se i  kako dogovara – priča Đurović.

Kaznena politika je prema njegovom mišljenju preblaga i trebalo bi je što pre pooštriti.

– Ne bih poništio sumnjiva ranija prvenstva, ali bih klubu za koji se utvrdi da je učestvovao u nečasnim radnjama ipak uskratio plasman koji je ostvario, makar formalno. To, naravno nikada nema isti efekat i često je isto kao kada se naknadno na Olimpijadi otkrije doping, ali bi barem formalno bilo rečeno da nije zaslužio taj plasman. Pošto takva protivzakonita i antifudbalska stvar ne može da se amnestira, klubove bi trebalo najstrože kazniti. Ove kazne od tri do 12 bodova, od pet miliona dinara u saveznom do 500.000 u Srpskoj ligi su farsa. Klubove bi trebalo izbaciti u najniži rang takmičenja. Pooštravanje kazni bi bilo jedino rešenje ako želimo dobro našem fudbalu koji klizi sve niže, a sad se već pretvorio u kaljugu.

Odeljenje za istrage FSS postoji samo na papiru

Oficir za integritet FSS Svetislav Đurović dužan je da proveri navode UEFA i podnese izveštaj da li su sumnje opravdane ili ne. U FSS formalno postoji Komisija za etiku u okviru koje postoje Odeljenje za istrage i Odeljenje za odlučivanje koji bi trebalo da pomognu Đuroviću u utvrđivanju činjenica. Međutim, ta odeljenja postoje samo formalno, ali na sajtu FSS nema informacija da je iko imenovan za rad u toj komisiji. Discplinska komisija sa kojom Đurović takođe može da sarađuje ne može mu biti od velike koristi jer su u pitanju samo pravnici koji treba da tumače Statut FSS i na osnovu njega izriču kazne, ali ne i da sprovode istražne radnje.

Sudije se od „malena“ uče kako kome da sude

Rade Đurović ističe i da je u srpskom fudbalu vlada takozvani sistem spojenih sudova korupcije.

– Najveći problem je što su svi međusobno povezani i svako svakome nešto duguje. U takvom sistemu je teško očekivati da neko tek tako istupi i kaže šta se zbiva. Vi imate slučajeve da se arbitri od početka svoje karijere, čak i kada vode mečeve mlađih kategorija, oblikuju i navikavaju kome kako smeju da sude. Posle i kad završe na terenu nastavljaju karijeru u komisijama Saveza i onda i do 70. godine života nemaju interes da progovore o onome što se stvarno događa.

Propao Kokezin „sistem prevencije“

Kako je FSS rešavao problem nameštanja možda najbolje svedoči izjava Slaviše Kokeze iz 2019. godine u kojoj je rekao da je oficir za integritet preventivno išao po svlačionicama klubova pre utakmica i upozoravao da ne sme da se namešta.

– Ima prijava iz UEFA koje dođu, a potpuno su neutemeljene. Evo, reći ću vam konkretno. Došla je prijava za utakmicu Vojvodina – Mladost Lučani, da je dogovoreno da pobedi Vojvodina i da će biti tri gola na meču. A završeno je pobedom Lučana sa 1:0. I kako da pokrenemo postupak, na osnovu čega? Ima dosta takvih, nelogičnih situacija. Pozitivna stvar je da smo u sklopu kancelarije oficira za integirtet takmičenja formirali jednu komisiju od deset članova, tu su i pripadnici službe, i ljudi zaposleni u FSS na polju bezbednosti. I oni su dobili nalog da deluju preventivno. Šta to znači? Imamo situacije da oficir za bezbednost Ivan Petrić i njegove kolege iz komisije obilaze stadione širom Srbije, uđu pre početka u svlačionice obe ekipe, kao i sudijsku, i upozore sve činioce da vode računa o integritetu takmičenja, da je utakmica pod posebnim nadzorom – rekao je tada Kokeza.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.