Od bruke sa Krstajićem do renesanse sa Piksijem: Koji selektori su obeležili istoriju fudbalske reprezentacije Srbije?

Sam podatak da smo 2000. godine poslednji put gledali našu reprezentaciju na nekom Evropskom prvenstvu dovoljno govori o stručnosti onih kojih su predvodili našu nacionalnu selekciju u poslednjih nekoliko decenija.

Kada bismo pobrojali sve selektore koji su ostavili traga u našem fudbalu falila bi nam još dva pa da svi kompletno stanu na prste jedne ruke.

Među odabranima svoje mesto su potpuno zasluženo pronašli Radomir Antić, Slavoljub Muslin i Dragan Stojković Piksi.

Dragan Stojković Piksi: Redefinisanje fudbalske ideologije i poverenje Srbije

Fudbalska reprezentacija Srbije u potpunosti je preporođena otkad je kormilo preuzeo Dragan Stojković Piksi, koji se pokazao kao selektor kome Srbija veruje.

Selekcija koju je sastavio pokazuje sasvim drugo lice sa njim na čelu i deluje opasno i agresivno po protivnika.

Piksi gaji ofanzivan stil fudbala koji je lep za oko, a dok se gleda reprezentaciju Srbije, može u potpunosti da se uživa.

Ne zadovolja se nijednim rezultatom. Čak i kada „Orlovi“ vode sa 2:0, Piksi želi da se igra ofanzivno i da se prave šanše koje će doneti treći gol.

Potpuno je redefinisao našu fudbalsku ideologiju kojom smo bili indoktirinisani duži niz godina, a koja glasi „važnije je šta će uraditi odbrana nego napad“ i „bitnije je da ne primimo gol, a u napadu šta uradimo“.

Potpuno netipično za fudbalsku Srbiju, „Orlovi“ pod komandnom palicom Piksija igraju sa dva klasična napadača iza kojih se nalazi plejmejker, odnosno desetka Dušan Tadić, a iz drugog plana nadolazi Sergej Milinković-Savić, dok po bokovima protrčavaju brza krila.

Za kondicionog trenera je postavio Japanca Kacušita Kinošia koji je doneo duh Samuraja u reprezentaciju.

Od njegovog imenovanja mnoge stvari su se promenile, a Dušan Tadić i drugovi su rastrčaniji nego ikada pre.

I kada se izgubi lopta, nema panike u igri već samo čuvene japanske discipline koje je u srpske igrače ugradio Kinoši – odmah se ide u presing i lopta se vraća u svoj posed.

Igrače je „kupio na prvu loptu“.

Uvek pošten i temeljan, selektor Stojković je navikao reprezentativce na svoj metod rada. Osvojio ih je finesama na kojima insistira, ali i inovacijama u radu.

Kad god naša selekcija gostuje, on ostavi jedno jutro za šetnju po gradu i relaksaciju u prirodi. To gotovo uvek iskoristi Kinoši za lakši trening reprezentativaca na otvorenom.

Kada su gostovali Azerbejdžanu u kvalifikacijama za odlazak na Mundijal u Kataru, zastali su parku kod Muzeja ćilima, a Kinoši je to iskoristio da od fudbalera zatraži lagano zagrevanje koje nije izbegao ni selektor Dragan Stojković Piksi.

Kada su gostovali Danskoj u kojoj su igrali prijateljsku utakmicu, srpska reprezentacija je iskoristila jedno jutro za šetnju prestonicom, kako bi se upoznali s lepotama jednog od najlepših gradova Skandinavije.

https://www.danas.rs/sport/katar2022/kad-igraju-orlovi-a-kada-svi-ostali-na-svetskom-prvenstvu-u-kataru-kompletan-raspored-i-tacna-vremena-svih-utakmica/

No ipak ni tada nije izostala akcija i ispoštovana je tradicija da se tom prilikom odradi i laganiji trening i zagrevanje pod vođstvom kondicionog trenera Kacušita Kinošija, na opšte zaprepašćenje i oduševljenje slučajnih prolaznika.

Više niko od zahtevne domaće publike nije govorio da se reprezentativci „vuku po terenu“.

Ispit generacije Piksija očekuje na Mundijalu u Kataru, a fudbalska Srbija mu u potpunosti veruje.

Radomir Antić: Rodonačelnik moderne igre fudbalske reprezentacije Srbije

Radomir Antić je zapravo rodonačelnik moderne igre fudbalske reprezentacije Srbije, ali se ubrzo nakon Mundijala u Južnoj Africi 2010. godine našao u nemilosti tadašnjeg predsednika Fudbalskog Saveza Srbije te je iz reprezentacije na ružan način oteran.

On je promovisao igru od noge do noge koji srpski reprezentativci nisu mogli da sprovedu u delo punih 20 godina.

Za vreme selektora Antića publika je rado dolazila na stadione širom Srbije bodreći svoju nacionalnu selekciju i to nikome nije pošlo za rukom posle njega, sve do Dragana Stojkovića.

Slavoljub Muslin: Malo golova, ali disciplinovana odbrana

Nesreću da se nađe u nemilosti vrhuške Saveza imao je selektor Slavoljub Muslin, pa je reprezentaciju koju je kvalifikovao za Mundijal u Rusiji morao da gleda od kuće putem TV prijemnika.

On je imao svoju koncepciju igre koja se zasnivala na defanzivi i disciplini u igri.

Njegova reprezentacija je davala malo golova, ali ih je i još manje primala.

Ostali selektori: „Brodolomi“, treneri stranci, zahtevi za pevanjem himne

Njegov dojučerašnji pomoćnik Mladen Krstajić mu je „zabio nož u leđa“ povevši njegovu selekciju u Rusiju u v.d. mandatu.

Tamo se, kao apsolutni početnik u poslu, načisto obrukao pa je smenjen sa funkcije.

Čitava plejada stručnjaka je vodila nacionalnu selekciju poput Mladena Krstajića, počevši od Radovana Ćurčića do Dejana Savićevića,a preko Milovana Đorića.

Gubilo se u kvalifikacijama i od Azerbejdžana u gostima, istog onog koji danas Piksi pobeđuje već u prvom poluvremenu kvalifikacija.

Nije ništa bolji bio ni Miroslav Đukić koji je za pet utakmica na klupi Srbije iskoristio nekoliko desetina različih igrača, a s obzirom da za pet utakmica nije ostvario pobedu brzo je smenjen.

Siniša Mihajlović je još jedan od nizu stručnjaka koji je na početku imao avanturu na klupi Srbije, a onda ubrzo i pravi brodolom na čelu iste.

Mihajloviću je najvažnije bilo da mu igrači pevaju himnu, a oni koji bi to odbili bi bili izbačeni iz reprezentacije.

To je najbolje na svojoj koži osetio Adem Ljajić, a u to vreme novinarske stupce su često punile nefudbalske teme.

Protiv Hrvatske u gostima u najvažnijoj utakmici kvalifikacija za Mundijal u Brazilu 2014. godine je izveo neki čudan, ekperimentalni, tim predvođen Alenom Stevanovićem i Markom Šćepovićem koji je glatko od domaćina poražen sa 2:0.

Još jedan od onih koji se nisu proslavili na klupi Srbije i Crne Gore je Ilija Petković.

Njega je lošeg utiska u sećanju nacije koštao Mundijal u Nemačkoj 2006. godine.

Prvo je bes javnosti navukao na sebe kada je nakon povrede Mirka Vučinića u reprezentaciju za Mundijal pozvao sina Dušana pa je isti pod pritiskom medija na kraju rešio da ne putuje u Nemačku. Reprezentacija SCG je na prvenstvu u Nemačkoj 2006. bila u „grupi smrti“, a istu je završila sa tri poraza, protiv Holandije 1:0, Argentine 6:0 i Obale Slonovače 3:2.

Koliko je Fudbalski Savez Srbije lutao sa izborom selektora reprezentacije dovoljno govori podatak da su nam isti bili Havijer Klemente i Dik Advokat. Obojica drski i bez želje za životom u Srbiji, nisu se proslavili ni u odnosu prema predstavnicima „sedme sile“ kao ni prema igračima, a nema potrebe navoditi da je fudbalska reprezentacija pod njihovim vođstvom samo nazadovala.

Na kraju treba spomenuti i Slobodana Santrača koji je u svojim rukama imao jednu od najboljih reprezentativnih selekcija, ali je na Mundijalu u Francuskoj 1998. godine zaustavljen od Holandije u osmini finala (1:2), a nacija će pamtiti eliminaciju sa Mundijala po prečki Predraga Mijatovića iz penala.

Među najbolje selektore svakako treba svrstati i Ivicu Osima koga je penal serija protiv Argentine na Mundijalu u Italiji 1990. godine koštala plasmana Jugoslavije u polufinale Svetskog prvenstva.