"Od poezije do prepotencije - bog nas je kaznio protiv Kameruna, ali pobeđujemo Švajcarsku i idemo na Portugal": Đorđe Tomić o juče i sutra Srbije na Mundijalu 1foto: Srdjan Stevanovic/Starsportphoto

Nekadašnji fudbaler Partizana za Danas „secira“ igru i rezultate Orlova, od prvog okupljanja pod selektorskom palicom Dragana Stojkovića do ispuštene pobede u drugom kolu Svetskog prvenstva.

Bez obzira na činjenicu da naše fudbalsko podneblje obiluje talentovanim igtračima, reprezentacija Srbije nije redovan učesnik velikih motri ovog sporta. Što je za vaterpoliste, odbojkašice, rvače, veslačice, tekvondiste, košarkašice, strelce… kao dobar dan za momke u kopačkama je skoro, pa presedan. Otuda, valjda, euforija svaki put kada se probiju do Mundijala, pošto do EURO nikako da dobace.

„Prvo i najvažnije, sam plasman na Svetsko prvenstvo predstavlja veliki uspeh. Ne samo za tu grupu momaka i stručni štab već za celu državu jer nije mala stvar biti među 32 zemlje – učesnice. Takođe, nemojmo zaboraviti da je to urađeno u velikom stilu. Otići na kraju, vrhunski odrađenih, kvalifikacija u Lisabon, dobiti jednu tako moćnu reprezentaciju na njenom terenu i proći direktno u Katar je samo po sebi vanredna stvar.

Ne čudi što su svima njima, a i nama sa strane, porasle ambicije posle takvog epiloga. Rezultati, prikazane partije, vodeće uloge najboljih pojedinaca u njihovim jakim klubovima, Piksijevo ogromno znanje, iskustvo, moć motivisanja i hendlovanja raznih situacija… dali su nam za pravo da se nadamo da se može nešto napraviti u Kataru. Tj, proći grupnu fazu“, počinje priču za Danas nekada kreativni vezista crno-belih iz Humske, s jednim nastupom u karijeri za A tim SR Jugoslavije, davne 1999. godine.

Kao svi ljubitelji fudbala i bivši član madridskog Atletika, Ovijeda i Inčon junajteda radovao se susretu sa Brazilcima i pažljivo ispratio sve što je prethodilo porazu srpskog tima u prvom kolu G grupe (0:2).

„Neću reći ništa novo ako kažem da je Brazil najveći favorit za osvajanje titule. Velika su zemlja, imaju široku bazu, a iz tog kvantiteta proizilazi strašan kvalitet. Imamo ga i mi, ali da se ne lažemo, ne u toj meri. Uz to, oni su brži, jači i čvršći od nas. Imaju još jedan važan faktor na svojoj strani, a to je izraženi šampionski kod. Uče ih da uvek pucaju na titulu i kako da pobeđuju kada se lomi rezultat.

Imaju i selektora, sa idejom i kontinuitetom u radu. Tačno se vidi njegova ruka na terenu. Vidi se i Piksijeva, naravno, ali Tite ima takav „materijal“ na raspologanju da može Rišarlisona iz Arsenala da stavi u prvih 11, a jednog Gabrijela Žezusa iz Arsenala ostavi na klupi. Da sumiram, zasluženo su nas pobedili, a mi nismo bili na svom nivou, jer nam to nisu dozvolili“.

Dok je utakmica sa Kariokama bila manje realna za dobiti, ako se izuzmu opšta euforija i megalomanstvo bez čvrstog utemljennja u istini, dotle se protiv Kameruna moglo i moralo do pobede. Pogotovo što je u 53. minutu na semaforu stajalo 3:1 ta Orlove, a prvi Aleksandar Mitrović posle tog poslednjeg gola imao par kolosalnih prilika za 4:1, 5:1… Umesto toga remi – 3:3.

„Afričke selekcije nikada ne smeš potceniti, Kamerun naročito. Jesu taktički nepotkovani i nedisciplinovani, ali snažniji su od većine Evropljana, poseduju određenu tehniku… pa opet, mi imamo mnogo kvalitetnije igrače. Imali smo i igru. Prvi gol smo primili iz prekida, ali smo dominirali skoro pola sata bez toga, a posle našli načina da preokrenemo rezultat u finišu prvog poluvremena. I onda prelepa akcija pre pogotka za 3:1… ona kreacija, tečnost, brz protok lopte… ma, čista poezija. Prava rapsodija, kako se nekada govorilo.

Imali smo sve u našim rukama, pobeda nam je već bila na dlanu, nastavili smo da kontrolišemo dešavanja, pravimo šanse… I tada se desi nedopustiva stvar. Nije kriv ceo tim, nego nekoliko pojedinaca, inače vrhunskih igrača i momaka, što smo umesto da se malo povučmo i zbijemo redove krenuli da izlazimo visoko na ofsajde. Da, trebalo je Piksi da ih opomene da to ne čine, ali i oni sami znaju da se to ne sme. Da to niko ne radi, da je previše rizično, da može btii fatalno…

Imam utisak da su se odjednom, iz te prevelike samouverenosti, osilili. Zauzeli su potcenjivački stav prema protivniku i krenuli da ga ismejavaju; u kritičnoj fazi meča napravljeno je previše poteza u stilu „gledajte nas koliko smo moćni“… I bog nas je kaznio za to.

U redu je da budeš napadački nastrojen, nama Balkancima je to u krvi, ali ne ide da se postavljaš iznad drugih, da budeš sebičan… Kao pojedinci u par navrata. Trebalo je samo da budemo obazriviji i ostanemo do kraja staloženi i koncentrisani. I sada bi se lakše disalo pred zadnje kolo“.

Petak, 2. decembar, pravi je dan D za Tadića, braću Milinković-Savić, Mitrovića, Kostiča, Gudelja…. jer će posle utakmice sa Švajcarskom (20.00) ili prvi put u istoriji nastupa samostalne Srbije na Mundijalama u osminu finala ili, po staroj lošoj navici, već posle tri meča nazad kući.

„Kvalitetniji smo od Francuza, Albanaca, Italijana, Bosanaca, Nemaca…. iz reprezentacije Švajcarske. Ne poričem im organizovanost, takmičarski rezon, kontinuitet izlazaka na najveću scenu, organizovanost… ne može bilo ko pobediti jednu Italiju, na primer, ali Srbija je ta koja će se pitati. Za to su nam potrebni prava taktika, maksimalan fokus, pravilno raspoređena energija, kompaktnost, taktička disciplina…. Da ih pobedimo sa 1:0 pa da idemo opet na „naše“ Portugalce, a onda neka bude kako bude. Ubeđen sam da prolazimo dalje“, širi optimizam Tomić.

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.