U subotu je stavljena tačka na futsal bajku u Srbiji. Za razliku od većeg dela prvenstva Evrope kada su naši reprezentativci igrama iznad svojih mogućnosti podsećali na radnju priče sa elementima fikcije, poslednja dva meča „orlova“ nisu bila tako bajkovita. Porazom u polufinalu od Rusije „orlovi“ su stali na pragu borbe za evropskog prvaka, dok su u meču protiv Kazahstanaca ostali bez medalje, koja je do četvrtka veče u sveopštoj euforiji koja je vladala Srbijom već bila zacrtana.
U tek završenom kontinentalnom prvenstvu u futsalu utisci posle četvrtog mesta Srbije su pomešani. Težak period koji ovaj sport preživljava u našoj državi i skromna ulaganja koja umeju i najveće entuzijaste da bace u očaj, doprineli su da svaku pobedu nacionalnog tima na Evropskom prvenstvu učine magičnom. Kada je zacrtano četvrtfinale ostvareno, stidljivo se pominjao odlazak među četiri najbolje selekcije prvenstva, a u trenutku Simićeve poslednje sekunde protiv Ukrajinaca, apetiti čitave nacije su porasli i podigli očekivanja o osvajanju medalje. Porazima od Rusije i Kazahstane medalja je ostala van poseda Perića i saigrača, euforične trezveno spustila na zemlju, dok je realistima koje se raduju svakom napretku srpskog sporta omogućila zadovoljstvo ostvarenim.
Izostanak medalje je nešto što će ovu generaciju srpskih futsalera staviti rame uz rame sa svojim prethodnicima, ali ono po čemu će se momci koji su branili čast Srbije na upravo završenom prvenstvu Evrope razlikovati od ostalih jeste vera koju su vratili u ovaj sport. Tim rečima golman „orlova“ Miodrag Aksentijević sumira kraj februarske futsal bajke u Srbiji navodeći kakva je zasluga njega i saigrača.
– Ispisali smo istoriju. Kao što sam na početku pričao bez euforije, tako i sada kažem da ćemo vrlo brzo, kroz nekoliko dana, otići u svoje krajeve i biti van javnosti. Ali, velika stvar je što će neki novi klinci sutra da dođu, da igraju ovaj sport i da budu bolji od nas. I da osvoje medalju, koju sam mnogo želeo. Sada idemo u našu ilegalu i neka se klinci ugledaju na nas i počnu da treniraju. Daće Bog da ih sutra bodrim na tribinama iz svega glasa i da se radujem njihovom uspehu – poručio je Aksentijević da će jednoga dana i medalja biti u rukama srpskih futsalera.
Za vas zabava, za nas život
– Za ljude je ovo bila dobra zabava od desetak dana, ali za nas je ovo život i od ovoga se lako ne oprašta. Nadam se da Srbija neće biti nezadovoljna što nismo osvojili medalju. Nismo je obećali ni na početku, a želeli smo je. Izvinite što nismo uspeli da ispunimo vaše snove koji su bili i naši snovi. Ali od dva sna, jedan smo ispunili. To je da smo doveli futsal u Srbiju i da smo svaki dan punili Arenu što je za ovaj sport u Srbiji presedan. Nas možete da zaboravite, ali nemojte futsal – obrazlaže Aksentijević.
Mesi i Ronaldo o futsalu
– Tokom mog detinjstva u Portugalu, svi smo igrali futsal. Mali prostor za igru mi je pomogao da poboljšam kontrolu lopte i kad god sam igrao futsal, osećao sam se slobodno. Da nije bilo futsala, ne bih bio ovakav igrač kakav sam danas – izjavio je Ronaldo.
– U Argentini, dok sam bio dečak, igrao sam futsal na ulici i za svoj klub. Bilo je neverovatno zabavno i to iskustvo mi je zaista pomoglo da postanem ono što jesam danas – naveo je Leo Mesi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
