Ključ u jednom singl meču 1EPA-EFE/JUANJO MARTIN

Teniska selekcija Srbije sigura jedan na jedan pobedu Novaka Đokovića, a Hrvatska trijumf svog dubl para Pavić – Mektić u polufinalu Dejvis kupa

Posle prolaza kroz iglene uši iz grupne faze ovogodišnjeg Dejvis kupa u eliminacije i teško dobijenog četvrtfinalnog okršaja sa Kazahstanom, najbolji teniseri Srbije moraće ovog petka da zapnu iz petnih žila i, pojedini, probiju lične limite da bi preko grbače dvostrukog osvajača DK – Hrvatske reprizirali 2010. i 2013. godinu, kada su bili finalisti ovog starog takmičenja reprezentacija.

Pobednici premijernog ATP kupa, pre dve sezone, važe za favorita na papiru. Pre svega zahvaljujući tome što je prvi reket sveta i vlasnik pregršt rekorda „belog sporta“, Novak Đoković, našao volje i vremena da igra sa svoju državu, ali i na konto boljeg singl plasmana njegovih saboraca od dvojice rivala u istoj kategoriji. Sa izuzetkom iskusnog Marina Čilića (30. na ATP listi), jer su Nino Serdarušić (243) i Borna Gojo (279) daleko ispod Dušana Lajovića (33), Filipa Krajinovića (42) i Miomira Kecmanovića (68).

Istina, niko iz pomenutog trilinga „orlova“, pa ni osvajač 20 grend slem titula, nisu imali posla sa pomenutim adutima „vatrenih“ na ATP turnirima, pa nije moguće pretpostaviti u šta se to danas može izroditi. Sa Čilićem je već druga priča, pa i veoma duga kada se radi o njegovim susretima sa gotovo izvesnim rivalom Đokovićem, obzirom da su se njih dvojica sastala čak 19 puta, od čega je čak 17 mečeva pripalo Beograđaninu.

Sa druge strane, Hrvati sa razlogom siguraju truijumf svog dubla, ko god da se suprotstavi Matu Paviću i Nikoli Mektiću. Kako i ne bi kada se radi o prvom i drugom reketu sveta u ATP konkurenciji parova, šampionima poslednjih Olimpijskih igara u Tokiju, pobednicima Vimbldona 2021… bez ijednog izgubljenog seta protiv „dueta“ Mađarske, Australije i Italije, pre današnje bitke u Madridu. Sa svim zamislivim adutima u svojim rukama protiv Nikole Ćaćića i njegovog partnera, ko god to da bude.

U takvom odnosu snaga, prevagu bi trebalo da donese drugi singl meč, u kom bi Krajinoviću, Lajoviću ili Kecmanoviću na crtu najverovatnije trebalo da izađe Gojo, ako selektor proceni da je u stanju ponoviti iznenađujuće Dejvis kup pobede, grupnu protiv Australijanca Alekseja Popirina (61) i četvrtfinalnu protiv Italijana Lorenca Sonega (27).

– Bliski smo prijatelji sa svima iz hrvatskog tima, ali idemo na pobedu. Koncentrisaćemo se na sve mečeve, uz nadu da će sve proći dobro a mi otići u naše treće finale – kaže srpski selektor Viktor Troicki, misleći na mečeve sa Francuskom (pobeda) iz 2010. i Češkom (poraz) iz 2013. godine.

Njegov glavni adut, Novak Đoković, veruje u „jaku timsku hemiju“ i tvrdi da Srbija „ima dobre šanse“ da ode korak dalje.

– Rivalstvo je veliko, uvek je to neki dodatni pritisak i motiv. Siguran sam da će oba tima dati sve za pobedu, nije ovde u pitanju samo polufinale. Već duel Srbije i Hrvatske, Hrvatske i Srbije, kako hoćete, što ima poseban značaj i za jedne i za druge – ne krije ovosezonski pobednik Australijen opena, Rolan Garosa i Vimbldona.

Treći komšijski susret

Nacionalni timovi nekadašnjih jugoslovenskih republika dva puta su vodili komšijske bitke i iz obe su Novak Đoković i ekipa izašli kao slavodobitnici. Prvo 2010. godine u Splitu, kada su tada 3. reket sveta, Janko Tipsarević, Viktor Troicki i Nenad Zimonjić sa 4:1 izbacili Ivana Ljubičića, Marina Čilića, Ivana Dodiga i Antonia Veića, prošavši u polufinale Dejvis kupa.

Bogdan Obradović bio je selektor i pola decenije kasnije, kada je Đokoviću, Troickom i Zimonjiću priključio Filipa Krajinovića i dobro postupio, jer su „orlovi“ glatko trijumfovali (5:0) u 1. kolu Svetske grupe. „Kockasti“ su oslabljeni došli u Kraljevo, pa Borna Ćorić, Mate Delić, Franko Škugor i Marin Draginja nisu imali šanse da se odupru domaćinu.