„Korijere dela sera“ objavila veliki tekst o poreklu Novaka i Srđana Đokovića i životu Srba na Kosovu

Upravo je izašao iz jednog od najgorih trenutaka u svom životu. Nakon što je odleteo u Australiju da igra prvi grend slem sezone, bio je u zatvoru jer se pojavio bez neophodne vakcinacije protiv kovida. U hotelskom restoranu koji ga ugošćuje imao bi mnogo stvari za razmišljanje. Umesto toga, peva narodnu pesmu koja oličava srpsko osećanje o Kosovu, i predvodi hor mašući salvetom.

Čak je i pre neko veče njegov mural u Orahovcu prekrečio neki predstavnik albanske manjine. To se dešava svaki put kada varnica zapali etničko pitanje na severu Kosova. U februaru je preko slike naručene pre sedam godina od beogradskog umetnika bačena limenka bele boje. Odmah je obnovljena. Sada je sprej korišćen za crtanje škrabotine na licu šampiona. Sledeći put, ko zna. Najnovije unakaženje nije direktna posledica njegovih izjava o Kosovu, srcu Srbije datih na Rolan Garosu, a potom ubedljivo ponovljenim uprkos ukoru francuske vlade i zahtevu za diskvalifikaciju od strane Teniskog saveza Kosova. Tačnije, to je uslovni refleks, piše „Korijere dela sera“.

Nacionalistička retorika se hrani simbolima, a srpski šampion je postao zastava koja se vijori pod nosom albanske manjine. Količina svetih karata posvećenih njemu na ulicama severnog Kosova svakako nije priznanje njegovim sportskim podvizima, već način da se brendira teritorija. Kako stoji natpis ispod njegovog postera okačenog na zvečanskoj izbornoj tabli: „Evo Noleta, evo Srbije“. Njegov otac Srđan i stric rođeni su u Zvečanu, koji nije samo grad sukoba u kome su ranjena 34 vojnika NATO misije, već prestonica iredentizma sa srpskom većinom koja ne priznaje Kosovo kao autonomnu državu. Većina njegove porodice živela je ovde trideset godina. Na ovim surovim mestima on je kod kuće.

Šta Đoković misli o sporu sa Kosovom nikada nije bila misterija. Zaista, ovo je razlog procvata murala koji slave njegova dela, izbrojali smo bar desetak na prostoru između Mitrovice i Zvečana. Posle 17. februara 2008., kada je Priština proglasila nezavisnost, podržao je protestne demonstracije u Beogradu, koje su završene upadom u ambasadu SAD. Ubrzo nakon toga došao je da poseti „svoj” Zvečan. Dodeljivanje počasnog državljanstva lokalni mediji protumačili su kao odgovor meštana na rođenje Kosova: no pasaran.

„Ožalošćen sam kao i svi moji sunarodnici“, rekao je on na svečanosti ispred gradske kuće koja je bila poprište ovonedeljnih sukob, piše „Korijere dela sera“. Ali svi znamo da je Kosovo deo Srbije i da će tako uvek biti.

Severno od mosta koji deli Mitrovicu na dva dela slave ga kao heroja. S druge strane, na albanskoj strani jedan od najčešćih natpisa na zidovima nosi njegovo ime uz natpis „mut“, skatološka uvreda. Pritisak sponzora često ga je svodio na blaže reakcije, jer ugled nacionaliste ne priliči globalnoj ikoni. Pobedu u ATP kupu proslavio je 2016. pevajući Vidovan, narodnu pesmu komponovanu 1989. godine, u godini čuvenog govora Slobodana Miloševića mitrovačkim Srbima koji je otvorio Pandorinu kutiju rata u bivšoj Jugoslaviji. „Niko ne može otrgnuti ovu zemlju od moje duše“, glasi prvi stih.

Srđan Milosavljević, lider Srpske liste, definiše ga kao lidera srpske većine.

„Doživljavamo to veoma emotivno. Znamo da nam pomaže na svaki mogući način, a na sreću njegova velikodušnost sigurno ne završava u vašim zapadnim novinama.“

Đokovićeve pariske izjave svakako ne treba da čude. Ali osvajač 22 grend slem titule je u pravu u jednoj stvari. U Srbiji skoro svi misle kao on. Takođe iz tog razloga, severno Kosovo je predodređeno da još dugo ostane trn u oku Evropi.