Korijere dela sera: EU razmatra ko bi u njeno ime pregovarao sa Putinom o miru u Ukrajini

Italijanski list Korijere dela sera piše da se iza scene ipak već razmatra ko bi i o čemu pregovarao s Moskvom u ime Evrope, a najviše se spominje francuski predsednik Emanuel Makron koji je nedavno istakao da se mora pregovarati s Rusijom.

Takođe su na umu i bivša nemačka kancelarka Angela Merkel, nekadašnji finski predsednik Sauli Niinisto, koji tečno govori ruski, kao i nekadašnji italijanski premijer Mario Dragi.

Ali, smatra se neprihvatljivom Putinova ponuda da pregovarač u ime Evrope bude bivši nemački kancelar Gerhard Šreder, za koga je visoka predstavnica EU Kaja Kalas izjavila da je „moćan ruski lobista“, pošto je bio jedan od čelnika jedne ruske petrolejske kompanije.

Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta je, međutim, poručio da se o razgovorima s Putinom mora pregovarati „kad za to bude valjan, pravi trenutak“.

Prema pisanju Fajnenšel tajmsa, evropske prestonice postaju sve frustriranije pregovorima o okončanju rata u Ukrajini koje predvodi predsednik SAD Donald Tramp i pripremaju se za moguće razgovore sa ;Putinom.

Mediji i političari u EU ne odbacuju, već naprotiv očigledno smatraju jako korisnim da se razmotri ova zasad, kako se navodi, još nejasna Putinova poruka, mada ističu da o tome mora da svoju reč da i Kijev.

Korijere dela sera javlja da se „u Briselu ponovo raspravlja o specijalnom izaslaniku ili pregovaraču s Rusijom, pošto je to na samitu EU u decembru zatražio Makron“.

„U diplomatskim izvorima EU se navodi“, piše milanski dnevnik, „da se o svemu tome još nezvanično raspravlja, jer se ne vidi koliko je u Kremlju ozbiljna rešenost da se obustavi sukob i dođe do trajnog mira“.

Korijere dela sera prenosi ocenu šefa italijanske diplomatije Antonija Tajanija da je „blizu pameti da se mir mora postići pregovorima s neprijateljem“.

U osvrtima medija u EU se iznose različite ocene Putinove ponude, pa tako bečki list Kurir piše da rat Rusija-Ukrajina već može da se poredi po dužini s Prvim i Drugim svetskim ratom… „a gubitnik može biti Putinova Rusija“.

„Iako ruska privreda zasad solidno stoji i može da finansira rat, ni narod, niti političke elite u Rusiji nisu spremne da se žrtvuju za nerazumne ambicije sve starijeg vođe“, navodi komentator Kurira.

Finski list Kaiupalehti smatra da prvi manji ruski vojni neuspesi u ratu u Ukrajini govore da se nešto menja, „dok je Putinova popularnost na najnižoj tački od početka rata“.

„Stanovništvo je zastrašeno i poslušno, ali je ključno pitanje do koje mere se razočaranje oseća u eliti vlasti“, navodi finski list i dodaje da „u jednom potpuno korumpiranom sistemu, glavni zalog jeste novac – kad se priliv para smanji, dolazi do buna“.