Logičan rasplet

I stvarno su i jedni i drugi dosta pokazali, prvo u grupnoj fazi a onda i u eliminacijama. Definitivno, finale igraju dve najkvalitetnije i najozbiljnije reprezentacije.

U vezi s tim, vratio bih se na jednu od ranih kolumni i konstataciju da svedočimo nepravičnosti, baš u korist ove dve ekipe, jer su tolike mečeve odradili kod kuće. U Rimu, odnosno Londonu. Eto, Englezi će njihovo prvo evropsko finale igrati baš na svom Vembliju. Nevezano za pobedu iz penala i polemiku oko toga da li je bilo ili nije bilo dovoljno argumenata za jedanaesterac na štetu Danaca, taj utisak mi je naročito pojačan u polufinalnoj utakmici. Kao da se UEFA trudila da olakša stvari jednom od domaćina. Ko zna, možda je poslala bukete sveća i čestitke u englesku svlačionicu. Šalu na stranu, ali… Sve vreme mi ta stvar bode oči.

Pa, opet, ponavljam da su imena finalista prirodna. Taman u skladu sa fudbalskom logikom, jer su do kraja otišle dve velike moderne sile, s mnogo jakim ligama, vrlo organizovanim zajednicama klubova, snažnim sindikatima igrača… Italijani su bili u sjajnoj seriji rezultata i pre starta EURO, dok su Englezi ukapirali neke stvari i rešili da (se) menjaju na reprezentivnom nivou.

Neću ni za koga navijati u nedelju, nijedna mi selekcija nije prirasla za srce, samo sam, gledajući ih, učvrstio lično ubeđenje da je fudbal dospeo na nivo nauke. Da je pravljenje vrhunskih rezultata prvo jasna i čvrsta odluka, a onda i proračunat i dug proces, sa malo „matematike, fizike, hemije“… S vizijom i strpljenjem.

Nečim što je strano Srbiji i Srbima. Zato su naši ljudi i još jedno prvenstvo Evrope gledali samo kod kuće ili na velikim televizijskim ekranima po baštama kafića, grickajući plastične kašičice i slamčice za stolovima punih umornih od ne znam kog već pandemijskog talasa ili, kako se to kaže, repa nekog od njih.

Autor je fudbalski trener