Setimo se kad je došao. Jedva smo se izborili za Svetsko prvenstvo. Sale je tada rekao „idemo na medalju“. Mnogi su ga tada slušali sa nevericom, „šta ovaj priča?“, ali desilo se šta se desilo.
Zagrevanje za Svetsko prvenstvo nastavljamo razgovorima sa novinarima koji godinama prate košarku. Oni su ti koji po službenoj dužnosti moraju da znaju šta se dešava i zato su odlični sagovornici za Specijalno izdanje Danasa „Mundobasket“.
Sagovornik danas je Bratislav Braca Đorđević, novinar Glasa Amerike, sa kojim smo osim o Srbiji, najviše razgovarali o kvalitetima i šansama tima Sjedinjenih Američkih Država.
Da li se može reći da je kvalitet timova na Prvenstvu u dobroj meri ujednačen?
Kao i svako Svetsko prvenstvo tebalo bi da bude ujednačeno. Ovo možda i više nego neka prethodna jer pre svega američka selekcija ne dolazi u najjačem sastavu. Ipak, SAD može da izbere pet timova, imaju 100 igrača u NBA ligi.
Kad se pogleda ovaj tim, nema tu ni jednog zvučnog imena makar za ljude ovde. Možda su malo zvučniji oni koj su igrali na Ol star utakmici poput Kembe Vokera iz Šarlota, Krisa Midltona iz Milvokija.
Selektor Amerikanaca Greg Popović nema prvu, pa možda ni drugu turu igrača koje bi voleo da povede na Prvenstvo. Suočio se istim problem kao i naš selektor Saša Đorđević pre dve godine pred Evropsko prvenstvo kada je imao dosta povređenih igrača. Srbija je otišla na takmičenja sa drugim timom. Igrali smo bez šest-sedam igrača sa Olimpijskih igara, pa smo stigli do finala, a mogli smo i da postanemo evropski prvaci.
Ipak, Amerikanci će imati izuzetan tim. Spoj veterana i mladih igrača. Tu su još Džejlen Braun i Džejson Tejtum iz Bostona. Onda mladi i atraktivni Deron Foks iz Sakramenta koji ovde ljudi verovatno znaju jer igra sa Bjelicom i Bogdanovićem. Trej jang je bio u konkurenciji za rukija godine, ali se to nije moglo desiti pored igrača kvaliteta Luke Dončića.
Ovaj američki tim me podseća na 2002. godinu što je možda dobar znak. Još jedan dobar znak je da je Popović i tada bio u timu. Ali ono što radi Popović bez nekih imena sa San Antoniom je sjajno. On zna da motiviše da izvuče najbolje iz igrača.
Da li je Amerikancima potrebna dodatna motivacija za Svetsko prvenstvo?
Možda još više. U američkoj javosti se priča da je ovo drugi-treći tim. Razlika nije velika. Nije da je umesto npr. Bodiroge poslat kadet od 16 godina, već ozbiljan NBA igrač. Pretežno se radi o nosiocima ili među dva-tri najbolja igrača u timu. Ono što može da im nedostaje jeste internacionalno iskustvo. Možemo mi da pričamo šta hoćemo, ali košarka ima ipak različita pravila na međunarodnom nivou. Kriterijumi, vođenje lopte, korake, skidanje lopte sa obruča…
Da li je Amerika sposobna da osvoji zlato?
Sposobni su za finale i zlato, pogotovo sa Gregom. On je bio u štabu 2002. i 2004. godine kada su se desili najveći padovi, ali su tada debitovali Lebron Džejms, Dvejn Vejd. Popović je želeo posle toga da bude prvi trener ali to se nije ostvarilo. Ovaj im jeste ranjiv. Osim nas tu su Španija, Francuska, Italija, Grčka, pa čak i Argentina. Amerikanci se sve češće nalaze u situaciji da izgube meč. Tako je bilo i protiv nas u grupi na OI. Pamtim radost i veselje, kad su nas dobijali u finalu. Toga pre nije bilo. Iako su pobeđivali. Saletova (selektor Đorđević op.a.) deviza je: nisi bolji od mene dok me ne pobediš. Taj tim je čini mi se bio zreo da izgubi neki meč. Ne finale, ali neki meč, da.
Kakva je reakcija američke javnosti na brojne otkaze? Da li imaju razumevanja za odluke igrača?
U SAD mnogo više razumeju otkaze. Znaju da odigraju 80-100 utakmica po sezoni. Oni su ponosan narod koji želi da bude prvi. Sa izuzetkom košarkaških novinara, to ne privlači preveliku pažnju medija. Njima su najvažnije Olimpijske igre, a Svetsko su kvalifikacije za OI. Žele da pobede svakako, ali znaju se prioriteti.
Kakve su šanse Srbije?
Srbija je uz Amere prvi favorit. U Saleta nisam sumnjao ni kao igrača, a ni kao trenera. Zaslužio je da mu verujemo. Setimo se kad je došao. Jedva smo se izborili za Svetsko prvenstvo. Sale je tada rekao idemo na medalju. Mnogi su ga tada slušali sa nevericom, „šta ovaj priča?“, ali desilo se šta se desilo. Đorđević je najjači adut Srbije. Ekipa je postala kompaktna celina. Atmosfera je odlična, svi su tu jedan za drugog.
Gde je Srbija jača, a koji su potencijalne mane Srbije?
Nemamo slabu tačku, poredeći sa drugim timovima. Ako vodimo četiri centra najviši smo tim na prvenstvu. Svi centri su preko 210 cm. Može da se uđe u slabiju situaciju u zavisnosti od trenutka. Problem bi mogao da bude pokrivanje pozicije četiri. Ako Bjelica dobije penale, ali tu je Jokić. Svaki igrač može da pokrije više pozicija.
Koji su najslavniji momenti reprezentacije koje pamtiš?
Jako teško je izdvojiti jednu stvar. Ako bih morao, zato što sam emotivan i neobjektivan, onda Prvenstvo 1998. godine, jer sam bio tamo i novinarski pratio.
Tu titulu niko nije očekivao.
Znaš šta. Ja jesam. Pratio sam i prirpeme. Koliko je samo bilo otkaza. Sećam se Ol stara u Njujorku. Tada je trebalo da idu svi. Čak je i Divac potvrdio, a bio je jedini u NBA, a onda je došao lok aut i povrede i sve se promenilo.
Bodiroga i Rebrača su vodili taj tim. Rebrača je bio dominantan. Sećam se kolege iz Kanade koji je bio potpuno oduševljen i pitao se kako je moguće da on ne igra u NBA. Niko nje mogao da prođe kroz taj reket. Bodiroga je bio MVP, ali Rebrača je makar meni bio najbolji. Bili smo u problemima i u nokaut fazi ali onda je ulazio Sal,e vezaivao nekoliko poena bez promašaja i spajao ekipu. Te godine smo bili najbolji i na novinarskom turniru.
https://www.youtube.com/watch?v=mTT-ke2XK2w
Tu je i Evropsko u Turskoj 2001. godine kada smo se prošetali. 2002. je jedna od najsvetlijih tačaka poslednjih decenija. Osvojili smo titulu ali se gledalo kako da pobedimo Amere. I da ih pobedimo u važnoj utakmici. Evropsko u Atini 1995. se podrazumeva. To je početak svega u ovoj eri.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
