Nasilje kao dominantan oblik komunikacije 1Foto: Peđa Milosavljević / STARSPORT

Na zgražavanje svih pravih ljubitelja sporta i navijača u iskonskom smislu te reči, jer su neki zaluđeni agresivci dali sebi za pravo da putem društvenih mreža najpoganije i najbolesnije prete igračima rivalskog tima (ovog puta Partizana), a njihov klub slučaj prijavio odeljenju Ministarstva za visokotehnološki kriminal.

„Naći ću ti adresu, Mustafa. Skupiću ekipu, izrešetaću ti sina ispred ulaza“, „Ako sinoć nisi polomio kičmu na terenu, ja ću da ti polomim van njega“, poručeno je golmanu crno-belih Vladimiru Stojkoviću, na meti različitih pretnji pristalica crveno-belih još od kada je te boje zamenio dresom večitog „neprijatelja“ iz Humske, zbog čega je više godina imao policijsku pratnju, a i danas sve što on (ne) uradi ili kaže izaziva gnev i mržnju na suprotnoj strani Topčiderskog brda.

Ono što ovu gnusnu pretnju čini još opasnijom je činjenica da se ne radi o izolovanom, čak ni specifičnom, slučaju verbalnog nasilja, niti su sportisti jedini „glineni golubovi“ u našoj državi.

Celo srpsko društvo je ogrezlo u agresiji, pošto se ista ne samo toleriše nego podstiče i neguje kao poželjno ponašanje. Čitave generacije odrastaju na lošim primerima, učene da nema vajde od dobrog vaspitanja, uvažavanja drugih i mirnih rešenja problema.

– Nasilje postaje dominantan oblik komunikacije u Srbiji, čemu veoma mnogo doprinosi činjenica da delovanje nasilničkih grupa ne nailazi na odgovarajuću reakciju nadležnih institucija. Ili je uopšte nema.

Nasilnici, po prirodi stvari, nemaju limit i uvek hoće više i više, a kada ih pustite da rade šta im je volja oni toliko ojačaju da danas smenjuju uprave klubova, prete fudbalerima, njihovim menadžerima i novinarima sportskih rubrika, nameštaju mečeve, bave se unosnim poslovima… Postali su politički i bezbednosni faktor, više nemaju dosijee nego veze u policiji.

NJih danas samo jedna politička opcija može dovesti u red, što nikako da se desi, a u vreme „Sablje“ (policijska akcija povodom ubistva premijera Zorana Đinđića 2003. godine, prim. aut.) videlo se koliki su njihova snaga, uticaj i moć – ugledni advokat i ministar policije u prelaznoj Vladi s početka ovog veka, Božo Prelević, za Danas kaže ono čemu svi svedočimo, a pred čim većina zatvara oči.

Da stvar bude grđa i fatalnija, navijačko nasilje je lako rešiva stvar, kada se ima političke volje da se tom zlu stane na put.

– Ako bi država stala ispred ovih nasilnih grupa sa svim svojim resursima i kapacitetima, to bi pitanje bilo rešeno za tri dana. Setimo se samo kako su se Engleska i njena premijerka Margaret Tačer svojevremeno izborili sa istim problemom.

Godinama sam predlagao primenu nekih od njihovih mera za suzbijanje nasilja, ali su se naši „navijači“ preko svojih „profesionalaca“ iz tužilaštva, policije, sudstva i politike smejali i podsmevali tome.

Dokle god je tako, oni će uterivati dugove i vrlo često deliti pravdu. A mučeni građani Srbije će i dalje verovati u sudbinu i u to da je svaka pa i vlast navijača data od boga – jasan je naš sagovornik.

Štoper Bojan Ostojić nema zvezdašku prošlost, ali je i on žestoko potkačen, samo zato što su zvezdaši ubeđeni da je simulirao povredu u drugom delu utakmice, kako bi skratio rivalu vreme za jurnjavu izjednačenja, iako je sudija zbog toga svirao dodatnih devet, a duel trajao 111 minuta.

„Bog će te kazniti, dabogda ti celu porodicu nosili sa zemlje u kolima, ako Bog da prekrivene“, poželeo mu je izvesni „navijač“ kluba iz komšiluka, ne krijući identitet, jer se očigledno ne plaši represije države.

– Tolerancija je ono što najviše nedostaje u srpskom društvu i našem javnom životu, a iz toga proizilaze mnogi sukobi.

Da možemo da prihvatimo druge i njihove različitosti. Da ne osporavamo ni ugrožavamo tuđe pravo na drukčije mišljenje, govor i pogled na svet, subjektivni izbor filozofije, religije, kluba… Ovde se ljudi strasno opredele za jednu stranu ili opciju, a ostale doživljavaju neprijateljski.

Na žalost, političari to podgrejavaju iz sebičnih razloga, uopšte ne shvatajući da se time potkopava celo društvo. Ili jednostavno ne mare – objašnjava za Danas ugledni psiholog Žarko Trebješanin.

U pravu su oni koji kažu da navijačko nasilje (svih oblika) nije srpski izum, ali to nas kao društvo i državu ne abolira od odgovornosti za metastazu istog.

U suprotnom ne bi stranci na mečeve Partizana i Crvene zvezde dolazili kao na safari, da se dive razularenim huliganima i kriminalcima, odnosnoj datoj im slobodi da lome stadionski iventar, rivalske ili policijske glave, bakljadama prekidaju mečeve, svim i svačim nišane protivničke igrače i trenere, vređaju druge transparentima…

– To vam je kao kada kažu da svuda ima korupcije. Da, ima, ali ogromna je razlika kada se ona pojavljuje na nivou statističke greške i kada je uvrežena, maltene sistemska pojava – poentira sagovornik Danasa.

Bojan Ostojić: Uznemirujuća poruka

– Razumem da me neko vređa u stilu „ne znaš ništa“, ali ova poruka je poremetila i mene i moje najbliže, prijatelje, saigrače…. Meni je iskreno žao ko god da je to uradio. To je stvar kućnog vaspitanja, roditelji su krivi za to. Ja ne znam kako oni odrastaju, da li imaju ljubav roditelja, znam koliko smo supruga i ja posvećeni našoj ćerkici. I zaista nam je ovo teško palo – ovako je reagovao iskusni defanzivac crno-belih, prema sopstvenim rečima podržan i od strane prijatelja i kolega iz ovog i ranijih sastava Crvene zvezde.

„Imam dosta prijatelja u Crvenoj zvezdi i družim se sa njima, uvek sam ih poštovao i poštovaću ih, prethodni trener Zvezde Vladan Milojević mi je bio trener u Čukaričkom tri godine, jedni drugima smo čestitali na velikim pobedama. Ja sam im čestitao kada su pobedili Salcburg i ušli u Ligu šampiona, pobedili Liverpul“, i dalje ne veruje u težinu pretnji Ostojić.

Superliga – 29. kolo

Proleter – Javor 2:2

Rad – Voždovac 0:2

Mačva – Spartak 2:2

Napredak – Mladost 1:0

Radnik – Radnički (N) 2:4

Inđija – Vojvodina 2:0

TSC – Crvena zvezda sinoć

Partizan – Čukarički sinoć

Tabela: Crvena zvezda 75, Partizan 61, Vojvodina 59, TSC 56, Radnički 49, Čukarički 48, Spartak 46, Voždovac 44, Mladost 40, Proleter 30, Radnik 30, Napredak 30, Javor 25, Inđija 25, Rad 15, Mačva 13.

Inđija lako protiv „šarene“ Vojvodine

Inđija je napravila malo iznenađenje u prvom meču jučerašnjeg programa Superlige, domaći su bili bolji od favorizovane Vojvodine – 2:0.

Odlučio je Nenad Lalatović da dobro promaša karte i posle uspeha na Banovom brdu odmori većinu nosilaca igre.

Na gostovanju u Inđiji nije bilo u timu Vukadinovića, Đorđevića, kapitena Rockova, zatim napadača Mrkaića i hrvatskog štopera Bralića. Istina, i na drugoj strani Aleksandar Janjić je šansu ukazao igračima sa manjom minutažom.

Raspoložen je bio kapiten Inđije Dimitrov, koji je u 23. minutu odlično proigrao Bastajića za vođstvo domaćina. Vojvodina je imala samo jedan šut ka golu rivala tokom 45 minuta.

Morao je da reaguje na poluvremenu Lalatović, ubacio je Đuričina i iskusnog Bojića. Uskoro smo na terenu videli i mladog Kokira. Međutim, malo toga je za nogom polazilo Voši. Na kraju je bivši vezista Voždovca Purtić (83) stavio tačku na meč.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.