Da nova Uprava nije stavila veto na njegovu već dogovorenu prodaju Kelnu, Stevan Jovetić bi umesto treniranja u toplom Dubaiju uveliko gazio terene po hladnoj Nemačkoj. Mada je transferom u redove ovog drugoligaša mogao već sa 17 godina da zaradi novac koji neke njegove kolege ne uzmu do kraja karijere (oko 1.000.000 evra za četiri godine), talentovani polušpic Partizana ne kuka što je ostao u srpskom fudbalu.
– Priznajem, godilo mi je saznanje da je jedan klub sa Zapada spreman da izdvoji tolike pare za mene, i to u ovim godinama. Bio sam čak i na jednoj utakmici Kelna i za kratko vreme shvatio da bi mi ta sredina puno dala u fudbalskom smislu. Ali to ne znači da sam nesrećan što sam ostao u Partizanu, naprotiv. Igram u jednom od dva najveća kluba u zemlji, što mi daje prostora za napredovanje. Tek sam na početku, biće vremena i za velike utakmice i za pare. Najvažnije je da igram – razmišlja jedan od najtalentovanijih fudbalera u Srbiji, čiji lucidni driblinzi, brza proigravanja, urođen osećaj za gol i mirnoća nesvojstvena njegovoj mladosti nisu promakli ni žiriju Svetskog prvenstva za mlađe kategorije, koji ga je proglasio najboljim pojedincem letošnjeg turnira u Španiji.

Smrt Kačara – ružan san

Vest o tragičnoj smrti omladinca crno-belih Srđana Kačara potresla je celu Partizanovu ekspediciju, ali je odlazak omladinca BIH najviše pogodio njegovog vršnjaka Jovetića.

– Bio mi je više od druga. U isto vreme smo došli u Partizan, zajedno odrastali, bili cimeri neko vreme… Takav čovek se retko rađa. Sve je razumeo i svi su ga voleli. Teško mi je da pričam o njemu u prošlom vremenu. Sve se nadam da je ovo samo ružan san, da će me Srđan dočekati u Beogradu i da će sve biti kao pre – neutešan je Stevan, koji je svoj gol protiv Kazara posvetio prerano izgubljenom prijatelju.

Mnogi su skloni da veruju da je upravo njegov ostanak u Humskoj najveći Partizanov dobitak u minulom prelaznom roku. Iz svega viđenog na pripremama, očigledno je da i trener Đukić puno polaže u mogućnosti ovog mladog momka.

Ural za kraj

Crno-beli će danas odigrati poslednju prijateljsku utakmicu pred nastavak šampionata, sledeće subote. Protivnik Nađa i ekipe biće ruski drugoligaš Ural, utakmica počinje u 18.30 časova po ovdašnjem vremenu, a poprište duela biće stadion Al Nasra.

U prethodne tri provere, ovde u Dubaiju, Partizan je zabeležio pobedu (Kazar – 2:0), remi (Dnjepar – 1:1) i poraz (Salcburg – 0:1).

– Ne bih baš ja rekao da mi je zagarantovano mesto u prvih 11. To što sam počinjao neke pripremne utakmice, ne znači da ću startovati protiv Mladosti. Gledam da se nametnem treneru Đukiću, ali ne znam da li je to dovoljno. Sačekajmo sledeću subotu.

Ševčenko ima sve

Partizanov fudbalski vunderkind nema idola među svetskim zvezdama na svojoj poziciji, ali ličnu listu favorita započinje Čelsijevim centarforom Andrejom Ševčenkom.

– Svaka čast ostalima, ali Ukrajinac je za mene broj jedan. Svako ima ponešto, a on ima sve. Brzinu, šut, pas, pregled igre, mentalnu sigurnost, iskustvo. Jednom rečju, kompletan napadač. Zato ne mogu da se načudim njegovim igrama u Engleskoj. Očigledno to nisu klub i zemlja za njega – smatra mladi Jovetić.

Poziciji organizatora igre s pravom se nada i sve bolji Nebojša Marinković.
– Ne sviđa mi se ta priča o našem rivalitetu. Nas dvojica smo pre svega dobri drugari, pa tek onda kandidati za mesto u timu. Obojica verujemo u sebe, ali i šefovu stručnost. Biće kako on kaže, a onom ko izgubi „bitku“ ostaje da kao zapeta puška čeka sledeću priliku. Samo maksimalno spremni i motivisani možemo biti od koristi ekipi.
Iako je jesenas minutažu u prvom timu „krao“ kao najistureniji igrač, Jovetić tvrdi da mu prija uloga najofanzivnijeg veznog.
– Bio sam polušpic jednu polusezonu u Mladosti iz Podgorice, u kojoj sam igrao pre dolaska u Partizan. I dobro mi je išlo. Čini mi se da se i sada dobro snalazim. Odgovara mi što, za razliku od napadača, mogu češće da se vraćam nazad. Volim da idem za loptom, da sam u kontaktu s njom. Mada, trener traži da ne preterujem u tome – kaže Jovetić, koji jedva čeka da obuče dres rodne Crne Gore.