Foto: Starsport

Tako se plasirala se u polufinale Dejvis kupa, gde je na jesen čeka duel sa starim znancem Francuskom. Ubedljive singl pobede Đokovića i Viktora Troickog, protiv Alberta Ramosa Vinoljasa i Pabla Karenje Buste širom su otvorile vrata Top četiri, a trijumf selektora Nenada Zimonjića i Troickog u dramatičnom dublu duelu sa Bustom i Markom Lopezom, Orlovima obezbedio gostovanje Trikolorima, preko čijih su se pleća 2010. godine popeli na teniski krov sveta. I oduzeo takmičarsku draž jučerašnjem slavlju Dušana Lajovića i Žaume Munara (2:1), te duelu Zimonjića i Vinjolasa na kraju „balade“.

– Za nas je najvažnije da budemo u najjačem sastavu. Nikada nam nisu bili problem atmosfera, posvećenost, želja ni težak raspored, već povrede i obaveze. Svi koji se odazovu, uvek pruže maksimum. Nadam se da ćemo i u septembru biti kompletni i u odličnoj formi. Jedva čekamo da odemo u Francusku, jer nismo imali priliku da igramo tamo. To je nešto posebno u Dejvis kupu. Oni uvek imaju najjači tim, jer im je to obaveza zbog teniskog Saveza. Imaju sjajnu atmosfera i dosta kvalitetnih igrača. Na njima je da odaberu ono što im najviše odgovara – grad, podlogu i tim, ali ko god da bude igrao, očekuje nas izuzetno težak meč – ponosan je na svoje pulene, saigrače i prijatelje, u isto vreme, selektor Nenad Zimonjić, kojem su u hali „Aleksandar Nikolić“ ovog puta nedostajali Janko Tipsarević i Filip Krajinović.

Kao uvek, sve oči su uprte u Đokovića, jer Srbija nije isti tim sa drugim reketom sveta i bez jednog od najboljih tenisera današnjice. Čak i kada kuburi s formom i konstantno gubi ATP bodove, kao što je slučaj poslednjih meseci.

– Spreman sam da dođem čak i ako Francuzi odaberu šljaku na otvorenom, a ja doguram do kraja Ju-Es opena. Mislim da svi u timu tako razmišljamo. Mnogo nam znači nastup za reprezentaciju, a kada smo već stigli do polufinala, onda želimo da budemo u najjačem sastavu – potvrdio je rešenost da još jednom pomogne ekipi njen najjači adut, uz podsećanje da su Francuzi ozbiljan rival.

– Francuska je reprezentacija sa mnogo uspeha. Mnogi njihovi igrači stasavaju sa svešću da je Dejvis kup veoma važan. Igranje za nacionalni tim je obavezno i zato su uvek jaki. Biće veoma motivisani, jer dugo nisu osvojili Salataru – ceni Nole rivala, kojem su takođe bila dovoljna tri izlaska na teren da u svom Roanu iz takmičenja izbaci Veliku Britaniju.

Prvu pobedu im je doneo Lukas Puil, drugu Žeremi Šardi, a odlučujuću dubl tandem Nikolas Mau – Žilijen Beneto. Igrači koji su bili klinci ili u drugom planu kada su njihovi zemljaci Gael Monfis, Žil Simon, Mikael LJodra i Arno Klemon pre sedam godina i pored vođstva od 2:0 prvog dana ostali bez trofeja. I morali da gledaju šampionski ples srpskih tenisera, zbog opklade ošišanih do glave. Nije poznato ko će u septembru pokušati da se revanšira Đokoviću i društvu za taj bolni poraz u beogradskoj Kombank areni, osim što je izvesno da u sastavu neće biti Žoa Vilfreda Conge, jer će baš u to vreme biti kum na jednoj svadbi.