Neslavan kraj košarkaške Superlige Srbije dokazao da to takmičenje u ovom obliku nema smisla

Košarka tako staje rame uz rame sa fudbalom u smislu da će se u njoj desiti sve loše što može da se desi, i još nešto.

Crveno-beli su još jednim trofejom zaokružili uspešnu sezonu, opravdali su ulogu favorita u oba takmičenja, dokazali da imaju toliko širok roster da i bez Reglenda, Perperoglua i Cirbesa budu na visokom nivou. Do titule su došli pre svega šutem za tri poena, Bili Beron, MVP i (anti)junak finala plej-ofa, Davidovac, Simanić, Dobrić iz svih teških situacija izvukli su se dalekometnom paljbom jer su u napadu imali dovoljnu „širinu“.

Ogromna senka nad pobedom u četvrtoj utakmici finala sa Partizanom je ipak ostala. Potpuno neverovatna „odluka“ sudija da ne vide drastičnu grešku u koracima koju je pre odlučujućeg poena napravio Bili Beron verovatno će se još dugo analizirati, kao i još „neshvatljiviji“ potez arbitara koji nisu zaustavili igru posle tog koša i na snimku proverili koliko je vremena ostalo do kraja. Ili označiti kraj, a na za Beronom potrčati u svlačionicu.

Kada se tome doda da je takođe Beron, u napadu pre takođe napravio očigledne korake a pritom dao koš i kasnije slobodno bacanje, jasno je da će ovo finale biti upisano u anale kao primer apsolutne neregularnosti koja je stala u manje od minuta.

Nažalost, žrtve su sportisti, ovog puta košarkaši Partizana. Svi oni su na kraju naporne sezone igrali Ligu kojoj tad nije vreme, trenirali i igrali na 40+ stepeni u halama bez ventilacije i kiseonika, koje ponekad i prokišnjavaju. U terminima koje je određivao MUP a ne zdrav razum, izloženi vređanju protivničkih „navijača“, uz veliki rizik da se na klizavim parketima i ozbiljnije povrede. I s te strane dobro je što je Beron sa dva „tač-dauna“ prekinuo svo to mučenje.

Ono što nikako nije dobro je da se iz svih ovih svinjarija neće izvući nijedna pouka, jer ovakva Superliga niti na šta liči, niti ikom treba. Rođena sa „greškom“, čiji je „osnivač“ i organizator fantomsko udruženje klubova koje postoji samo u nekom registru. „Otcepljeno“ od Košarkaškog saveza po ugledu na „normalan svet“, kao kad žabe vide da se konji potkivaju, sa „menadžmentom“ od osam ljudi od kojih se samo dvojica suštinski bave takmičenjem, komesar kažnjavanjem, i sportski direktor delegiranjem sudija.

Čiji najveći prihodi stižu od kazni, po pravilniku koji je u jednom delu nadrealan, koje je licenciralo klubove i dvorane u kojima se igra, a potom ih kažnjavalo zbog neadekvatnih uslova, semafora, čija se liga igra u salama iz kojih je nemoguć TV prenos i sudijska video provera odluke. Koja je zgurana do apsurda i podeljena u dve grupe bez da je određen mehanizam određivanja prednosti domaćeg terena ukoliko ekipe imaju isti skor, pa tu presuđuje plasman u ABA ligi?!

Kod mnogih je nedavno izazvalo smeh i sprdnju saopštenje Lige Crne Gore koje je posle žalbe Mornara reagovala „odlukom“ da se ekipi iz Bara izvinjava zbog grubih sudijskih grešaka u samom finišu, ali da „Budućnost ostaje šampion“. A nešto slično, ili potpuno isto nas čeka i ovde posle razmatranja žalbe Partizana. U slavu košarke valjda.

„Božija“ šetnja i vraćanje duga

Bili Beron posle meča nije hteo mnogo da se bavi situacijom iz završnice.

„Koliko sam koraka napravio? Nisam brojao. Znao sam da će baciti stvari na nas, pa sam hteo da odem u svlačionicu. Da zapalim cigaru. Ne radim to inače, ali kada se osvoji titula onda zapalim“, rekao je kroz osmeh.

Kapiten crveno-belih Branko Lazić upitan da prokomentariše poslednji koš Berona za pobedu i titulu, kratko je rekao:

„Vraćanje duga“!

Predsednik kluba Nebojša Čović nešto kasnije na proslavi titule na Malom Kalemegdanu dao je sebi svojstven komentar.

„Ovaj grom što je udario, ako je to tačno, on je poslao Božiju poruku. A to znači da je Bog uvek na strani pravednika i on je na našoj strani“, rekao je Čović.