Nije dosta biti šampion

Najpre je reagovala španska ACB liga, potom ULEB (Udruženje profesionalnih liga), a oglasila se i ABA liga koja, doduše, nije iskazala nezadovoljstvo, već je od Evrolige tražila dodatna „pojašnjenja“.

U skladu sa promenom „ulaznosti“, od sezone 2020/21, četiri mesta koja su bila rezervisana za prvaka ABA lige i najbolje timove Španije, Nemačke i VTB lige, ne računajući vlasnike „A“ licence, biće pretvorene u tri „vajld karda“ i drugu „vizu“ za klub iz Evrokupa. Dogodine će, dakle, Evroligu igrati 11 klubova sa „A“ licencom. Dva kluba koji imaju dvogodišnji „vajld kard“ (Bajern i Asvel), šampion Evrokupa i vicešampion (uz određene uslove), te tri ekipe koje dobiju jednogodišnju „pozivnicu“.

Potpredsednik ABA lige Domagoj Čavlović izjavio je da će njen šampion sigurno biti učesnik Evrolige u sezonama 2020/21 i 2021/22.

„Prema novim pravilima, domaće lige više nemaju direktnu prohodnost ka Evroligi, ali ABA liga je dobila garancije da će zadržati mesto u Evroligi kroz jedan od tri ‘vajld karda’, koji će se dodeljivati svake godine“, istakao je Čavlović.

Nezvanično, naše regionalno takmičenje imaće prioritet prilikom dodele jedne od tri „vajld karte“, jer za razliku od Rusije (sa okolnim zemljama), Španije i Nemačke, nema nijedan klub kome je učešće u Evroligi osigurano bilo kakvim ugovorom. Još nezvaničnije, čelnici ECA, pre svega Đordi Bartomeu, zadržavaju diskreciono pravo da od šampiona pomenutih liga proberu ko jeste, a ko nije po njihovom ukusu.

Primera radi, ukoliko bi se recimo Jenisej plasirao u finale VTB lige, u kojem uvek pobeđuje CSKA, ECA bi se pre odlučila za Himki, Uniks ili Zenit, zato što njima, kako tvrdi naš izvor, ne odgovara da takmičenje „degradiraju“ učešćem anonimnih, dakle i neatraktivnih ekipa. Slično bi bilo i u Španiji kad bi, recimo, prvak postala Manresa, pozivnica bi otišla Unikahi ili Valensiji. Kad je u pitanju ABA liga, „osnovano se pretpostavlja“ da bi Zvezda, Budućnost i Partizan kao šampioni mogli da računaju na pozivnicu, verovatno i Cedevita Olimpija, iako je taj projekat tek u povoju, ali da bi, recimo, Mornar i Primorka, sve i da osvoje prsten, bili zaobiđeni u širokom luku.

Evroliga je i ranije primenjivala „diskriminacione“ metode u smislu veličine dvorane, blizine međunarodnog aerodroma, visine budžeta, finansijskog fer-pleja, nije bilo tako davno kad je Igokea po tadašnjim propisima ABA kao pobednik ligaškog dela imala prohodnost u EL, a onda je po „preporuci“ iz Barselone, propis retroaktivno promenjen pa su u elitu otišli finalisti plej-ofa, Zvezda i Partizan. Ili kad je Cibona uzela prsten i odustala od EL zbog finansija, a mesto nije zauzela ni Cedevita koja je izgubila u finalu, već Crvena zvezda.

Ovakav sistem, tvrdi naš izvor, potrajaće bar nekoliko godina dok EL bude imala 18 učesnika, i ABA u tom periodu može računati na „selektivnu garanciju“. S druge strane, mnogo veći značaj ali i jaču konkurenciju dobija Evrokup čiji pobednik ima direktan prolaz, a finalista takođe potpada pod lupu „atraktivnosti“. Da bi se izbegli instant produkti, pa čak ni jedna Darušafaka verovatno ne bi bila po ukusu ECA.

ULEB je prošlost

Iako je bio osnivač sa 33 odsto, ULEB više nema nikakav, ni formalni ni faktički uticaj na funkcionisanje Evrolige. Najviši organ je Skupština koju čine predstavnici klubova učesnika, od kojih svi imaju ista formalna prava, ali faktički se tu zna ko je moćniji. Najveći uticaj ima ECA sa Bartomeuom na čelu, preduzeće koje ima 70-ak zaposlenih i pokriva čitavu logistiku Lige, od TV prava, preko marketinga do finansija. I koje, bez obzira što sve čini vođeno finansijskim razlozima, nije još učinilo da klubovi učešćem mogu bar da pokriju troškove.