Od korona virusa „umire“ i sport

Zvanični podaci govore da je gledanost televizijskih prenosa turnirske završnice NBA lige u Orlandu, odnosno u takozvanom balonu, pala za 51 odsto u odnosu na prenose plej-ofa prošle sezone.

Finale hokejaškog Stenli kupa gledalo je čak 62 odsto manje gledalaca u odnosu na prethodnu godinu.

Očekuje se da će interesovanje za ovosezonski Superboul (finale prvenstva američkog fudbala) takođe biti smanjeno za oko 40 odsto.

U Evropi se ovi podaci još uvek vešto kriju, ali su procene da je balon Lige šampiona u fudbalu gledalo za 30 do 50 odsto manje navijača u odnosu na prošlogodišnje finale.

Najava iz UEFA da će premije za Ligu šampiona i Ligu Evrope biti manje za više od trećine verovatno sama za sebe govori koliki su gubici i kada je fudbal u pitanju.

– Opadanje praćenja sporta je veliko. Sport samo u određenim trenucima dođe u središte, u žarište društvenog života. Sada prosto ljudi razmišljaju o egzistenciji, o preživljavanju, a imamo i veliki strah. Imate u velikoj meri ljude koji su u depresiji i kojima nije stalo ni do televizije ni do sporta. Zato je i očekivano da je gledanost sportskih događaja opala, koliko vidim u nekim zemljama i do 50 odsto, negde i preko. Iako imaju utakmice pred sobom, a daljinski upravljač u ruci i slobodu da to gledaju, ljudi ipak to više ne rade. Jednostavno rečeno imaju životne probleme koje moraju da rešavaju i koji su im preči od sporta – objašnjava Koković.

Pad interesovanja za sport pojačaće ekonomske posledice koje većina najbogatijih klubova već uveliko oseća.

– Ekonomske posledice će biti ogromne. Ljudi iz sporta ostaće bez finansija, a verovatno i posla. Visina fudbalskih transfera strašno će pasti i neće to moći da promene ni arapski šeici ili ko god budu bili vlasnici klubova. Transferi još uvek idu po inerciji u visokim iznosima, ali ni to neće moći još dugo da se tako kotrlja. Znalo se da kada derbi igraju Inter i Milan dobit od samo prodatih ulaznica iznosi tri miliona evra. Tu pričamo o samo jednoj utakmici, pa vi sad zamislite koliki su to ustvari gubici zbog korone. Ovo utiče na sve aktere i svi su u nekoj vrsti depresije, od igrača, od funkcionera koji su koristili sport za društvenu promociju, putovanja i tako dalje, do publike koja je svesna da dugo neće uživo moći da prisustvuje na stadionima – dodaje Koković.

Pandemija je po njegovim rečima već naterala javnost da se zapita da li se opravdano toliki iznosi plaćaju u, kako ih naziva, kič transferima u fudbalu.

– Transferi su nešto što je otišlo van pameti po iznosu i trošenju novca. Fudbalu inače već neko vreme preti da zbog toga sam sebe uništi iznutra, bez obzira na pandemiju koja to samo ubrzava. Toliko su svi akteri u fudbalu postali nekritični prema transferima, iako se zna šta ljudska logika i zdrava pamet nalažu. Bilo je pitanje trenutka kada će neko da izračuna koliko zdravstvenih plata može da se isplati od samo jedne zarade Mesija ili Ronalda. Ljudi se očekivano pitaju čemu sve to kada gledaju koliko zarađuju oni koji spasavaju živote u odnosu na sportiste. Nemamo još uvek empirijska istraživanja, ali industrija sporta koja je bila megalomanska sigurno će izgubiti najviše. Uželeće će se klubovi i funkcioneri ovakvih transfera kakve smo gledali. Mislim da čak niko ne može do kraja ni da predvidi koliko će to sve padati i kako će se završiti, jer još uvek ne znamo ni kad će tačno kraj pandemije – priča Koković.

Sport još uvek traži prave modalitete takmičenja koje diktiraju okolnosti u pandemiji, ali polako i publici postaje jasno da će ta „ad hoc“ rešenja postati trajna.

Isto tako se i ljudi ne druže u vreme pandemije i ne gledaju zajednički utakmice ispred televizora, što takođe dodatno smanjuje interesovanje i doživljaj nekog sporta.

– Videli smo NBA ligu u jednom mestu u Dizni svetu (Orlando) i sve se to menja u hodu i prigođava situaciji. Međutim, ljudi polako shavataju do to neće biti samo trenutno i u tome je ustvari problem. Nikada neće biti povratka na staro pogotovo ako pogledate ekipne sportove koji su mera kohezije. Grupni sportovi će polako početi da odumiru jer je došlo vreme da se ljudi ne druže već da čovek beži od čoveka. Mi smo kao sociolozi kritikovali otuđenje, ali sada ispada da će bolje proći oni koji su navikli da su otuđeni od drugih. Dolazi vreme individualizma. Nikad neće biti ništa kao pre, a jedino što se zna je da se za sada ne zna kada i kako će se ovo završiti – zaključuje Koković.

Nema povratka na staro

– Gledaoci će se postepeno i polako vraćati na stadione kad prođe korona, ali povratka na ono staro više nema. Pritom ne mislim na navijače već na one gledaoce koji dolaze zbog lepote samog fudbala i atmosfere. Sport koji je bio primeren savremenom i jednostavnom čoveku će se promeniti. To je očekivano pošto ova situacija menja i stil i način života ljudi, pa samim tim i njihovo gledanje na sport – tvrdi Dragan Koković.

Sport je postao virtuelan

– Sport je došao do momenta kada stvarno postaje virtuelan, što se ranije predviđalo da će doći, ali ne zbog pandemije već drugim procesima. Sport sada izgleda kao video-igrica. Imate virtuelne stadione bez ikoga okolo i lažne zvukove publike. Pojam virtuelno ustvari znači kobajagi. Kada se recimo devojčica igra sa lutkom i izigrava joj majku, onda je ona, naravno, kobajagi njena majka. Tako je i sa stadionima gde se traže modeli kako da se pojača ta virtualnost, pa se čuje huk publike, zvižduk kad neko napravi faul, a ustvari nikoga nema na tribinama. Sve to onda podseća na video- igricu i ne deluje stvarno. Epilog je da takva utakmica koja ne deluje stvarno ne privlači više isti broj ljudi da je gledaju – smatra Dragan Koković.