Olimpijske igre i klimatske promene: Kako utiču na sportiste? 1Foto: EPA-EFE/FAZRY ISMAIL

Zašto je tako teško sportistima u Tokiju? Srednja godišnja temperatura ovog grada povećala se za čak 2,86 °C u odnosu na 1900. godinu.

„Stalno ste dehidrirani, osećate težinu na svojim ramenima od velike toplote i velike vlažnosti vazduha. Ne osećate se svojim, osećate se sporo na svojim nogama. Ovo nije prvi put da doživljavamo teške uslove. Ipak, razgovarao sam sa nekoliko momaka u svlačionici i svi su rekli da je ovo nešto najteže što su iskusili, dan za danom”, prvi reket sveta, Novak Đoković objašnjava za evropske medije, posle dobijenog prvog meča na ovogodišnjim Olimpijskim igrama, kako sportisti doživljavaju trenutne vremenske uslove u Tokiju.

Srpski teniser svakako nije jedini učesnik na Olimpijskim igrama koji teško podnosi toplotni talas koji pogađa Tokio. Svetlana Gamoboeva, ruska takmičarka u streličarstvu, onesvestila se tokom kvalifikacione runde takmičenja.

Njen trener, Stanislav Popov, rekao je za Reuters: „Ispostavilo se da nije mogla da izdrži ceo dan na ovoj vrućini. Prvi put se nešto ovakvo dogodilo. Trenirali smo u Vladivostoku, gde su vremenske prilike bile slične. Međutim, ovde je vlažnost vazduha odigrala značajnu ulogu”.

Teško podnošljivi vremenski uslovi na 32. Olimpijskim igrama nisu iznenađujući, Tokijska medicinska asocijacija je ranije ovog meseca izjavila za medije da se ozbiljno debatovalo o održavanju Igara u julu i avgustu, čak i pre pandemije Kovida-19, piše Milica Simonović za portal Klima101.rs.

U izveštaju sastavljenom u maju, Rings of Fire: How heat could impact the 2021 Tokyo Olympics, vodeći triatlonci, veslači, teniseri, maratonci i naučnici govore o opasnostima ekstremnih vremenskih uslova za sportiste.

Ovaj izveštaj podržan je od strane Britanske asocijacije za održivost u sportu (British Association for Sustainability in Sport) i dva britanska univerziteta.

Tokio pod pritiskom klimatskih promena

Posledice klimatskih promena ne pogađaju podjednakim intenzitetom sve delove sveta, a sudeći po izveštaju Japanske meteorološke agencije, Japan, a posebno Tokio, zagreva se dosta brže od ostatka planete.

Srednja godišnja temperatura Tokija povećala se za 2,86 °C u odnosu na 1900. godinu, što je oko tri puta brže u odnosu na brzinu rasta srednje globalne temperature. Od devedesetih godina prošlog veka, stanovnici Tokija su iz godine u godinu sve češće doživljavali dane kada je temperatura vazduha prelazila 35 °C.

Dok više različitih faktora može dovesti do visokih temperatura i visoke vlažnosti vazduha, smatra se da pojava toplotnog talasa koji je pogodio Japan 2018. i odneo više od hiljadu ljudskih života, nije bila moguća bez globalnog zagrevanja uzrokovanom antropogenom aktivnošću, tvrdi se u studiji objavljenoj godinu dana kasnije, maja 2019, u naučnom časopisu koji objavljuje Japansko meteorološko društvo.

Srednja godišnja temperatura u Tokiju raste oko tri puta brže od srednje globalne temperature.

Promene u korišćenju zemljišta i urbanizacija Tokija pojačavaju takozvani efekat urbanog toplotnog ostrva, koji nastaje kada se prirodne površine bogate vegetacijom ili vodene površine u gradovima zamene asfaltom i betonom koji zadržavaju toplotu, onemogućavajući gradu da se ohladi. Zahvaljujući ovom efektu, tokom noći se sa urbanih površina oslobađa toplota koja je bila zarobljena tokom celog dana. Na godišnjem nivou se danas u Tokiju tipično dogodi 27 dodatnih tropskih noći, u odnosu na pre stotinu godina.

Tekst u celosti čitajte na portalu Klima101.rs.