Opet aprili-li-li ulaznice za Evropu: Finansijske „vratolomije“ zbog dobijanja UEFA licenci opet aktuelne u Srbiji

Iz godine u godinu, mart je najkritičniji period u poslovanju većine superligaških klubova, sa akcentom na one evropskih aspiracija, jer do kraja tog meseca valja regulisati dugovanja i ispuniti finansijske uslove za dobijanje takmičarskih licenci, što za domaća što za UEFA takmičenja. A za ova druga je ključni mesec maj, taj presek sa nula dugovanja fudbalerima i drugim klubovima je ultimatian da bi se dobila karta za Evropu naredne sezone.

Tako je Partizan i ovog proleća, svojom krivicom, prošao kroz Tantalove muke ne bi li ispoštovao važeći Pravilnik za licenciranje Fudbalskog saveza Srbije, po kom nijedan klub 31.3. ne sme imati dugovanja prema svojim nekadašnjim ili sadašnjim igračima, trenerima i članovima Radne zajednice, ali ni prema drugim klubovima u obračunskom periodu do 31. decembra prethodne godine.

Mada znaju za rokove i imaju dovoljno vremena da isplate ono na šta su pristali potpisujući ugovore sa ekipom, ostalim zaposlenima i svim sportskim poslovnim partnerima, članovi uprave kluba iz Humske su u foto-finišu ispunili obaveze.

Tako što su opet posegli za nuđenjem reprograma dugova ili otpisivanjem dela istih, samo što sada nisu naišli na dobru volju većeg dela potražioca novčanih sredstava, umornih od praznih obećanja, pa su predsednik Milorad Vučelić i generalni direktor Miloš Vazura verovatno morali dodatno da zaduže ionako prezadužen klub ne bi li skupili milion evra, koliko se priča da iznosi namirena glavnica dugova, dok bi ostatak para trebalo da bude prosleđen na račune u dogovorenim, prolongiranim rokovima.

Takođe, valjalo je ispoštovati i tajming za uplatu svih prinadležnosti i doprinosa po osnovu ugovoru fudbalera,  na čemu insistira Evropska fudbalska federacija, a Partizan se nada kvalifikacijama za Ligu šampiona, posle četiri leta provedena u borbama za Ligu Evrope ili Ligu konferencije.

Kroz istu, samo manje obimnu i stresnu, problematiku je prošla i Crvena zvezda, iako je zgrnula silne pare od još jedne berićetne sezone na UEFA sceni. Mada njen generalni direktor Zvezdan Terzić uporno uverava javnost da srpski šampion odlično posluje, klub sa „Rajka Mitića“ morao je da pribegne staroj praksi ugovaranja odloženog plaćanja duga svima koji su igrali ili nešto radili ili još to rade za crveno-bele.

Uz nadu da će posle kontrole od strane FSS proći i monitoring još strožih izaslanika UEFA, jer su u krovnoj organizaciji netolerantni za trošenje bez pokrića i zidanje dvoraca na pesku, tako karakterističnom za srpske fudbalke (ne)prilike.

Čak i oni preko čijih računa prelaze ogromne svote novca – čitaj državi milih večitih rivala sa Topčiderskog brda – često troše toliko preko objektivnih mogućnosti i(li) bez poslovnog rezona raspolažu zarađenim da se ne malo puta u novijoj istoriji dešavalo da kamče od države novac potreban za odobravanje licenci i onda se idolopoklonački zahvaljuju na sredstima odvojenim „od usta“ poreznika.

Tako je ovih dana „javna tajna“ da je trenutnu dubiozu Partizana od „otprilike“ milion evra pokrila država, neizvesno da li u smislu pozajmice, s obzirom da crno-beli očekuju još apanaže za postignuto ove sezone u Evropi, ili „dobre volje“ što je u Srbiji rak rana ne samo u fudbalu i sportu uopšte, nego i u drugim oblastima javnog života.

Metode „uterivanja ljubavi“

U medijima se ovih dana pojavila priča da je rukovodstvo Partizana naišlo na tvrd orah kad je pre nekoliko dana pokušalo da ubedi fudbalere da potpišu papir po kome im klub sa 31. martom ništa ne duguje, uz obećanja ili anekse o reprogramiranju. Već je decenijska praksa, pre svega kod dva najpopularnija ali i najbogatija kluba, da se igračima duguje veliki broj plata koji se kompenzuje od obeštećenja pri odlasku, s tim što fudbaleri, naravno iz ljubavi prema klubu, „opraštaju“ nimalo naivne iznose. U Srbiji je, dakle, normalno ne plaćati ugovorene obaveze, a oni koji bi mogli da potraže svoja prava odvraćaju se od toga različitim metodama, od pretnje da neće igrati, te se ni prodati, do onoga da im navijači dođu na vrata i „podsete“ ih čiji grb nose na dresu.