Orlovi za nadu i utisak

Najbolja fudbalska reprezentacija Srbije, ili bolje rečeno ono što je ostalo od nje, danas će u dalekom Bakuu, protiv Azerbejdžana, vojevati verovatno najtežu bitku od otvaranja „fronta“ u A kvalifikacionoj grupi za odlazak na prvenstvo Evrope u Austriji i Švajcarskoj, sledeće godine. Manje zbog protivnika, koji je u svojih devet utakmica napabirčio svega pet bodova, dao četiri i primio 19 golova, a mnogo više zbog silnih problema u Klementeovoj ekipi i oko nje. Doskorašnji članovi mlade selekcije, iz čijih redova je regrutovano gro aktera kavkaske turneje, u duel sa prvom bivšom sovjetskom republikom koja je načela mit o imunosti balkanskih Brazilaca na istočnjačku školu fudbala (u kvalifikacijama za EP 2004. bilo je 2:2 u Podgorici i 2:1 na poprištu današnjeg duela) ulaze bez kapitena Stankovića (zbog viška kartona već se vratio u Italiju), proverenog trilinga defanzivaca Dragutinović-Krstajić-Vidić, njihove zamene Stepanova, neoporavljenog napadača Jovanovića, jasne taktičke strategije selektora, vere u sebe i podrške javnosti u našoj zemlji, kojoj su dozlogrdile blamaže (ničim zasluženih) miljenika nacije.

Klemente i Stanković (ne)ostaju

Direktor reprezentacije Zoran Mirković nije mogao (ili hteo) juče da razreši misteriju daljeg statusa Havijera Klementea, odnosno potvrdi medijska i čaršijska nagađanja o sigurnom otkazu omalenom Baskijcu ili produžetku saradnje na kvalifikacijama za SP.

– Klemente ostaje selektor naše reprezentacije i posle meča sa Azerbejdžanom. Tek posle završetka kvalifikacija svi ćemo zajedno sesti za sto, analizirati urađeno i doneti odluke u interesu našeg fudbala – kaže Mirković, koji se nada da će kapiten Dejan Stanković odustati od svoje, „u afektu donete odluke o kraju reprezentativne karijere“, posle subotnjeg remija sa Jermenijom.

– Dejan me je zamolio da prenesem svima da on to nije želeo da kaže, ali je bio vrlo iznerviran neuspehom. Nije tačno da je optuživao mlade igrače posle meča da su igrali kukavički. Želeo je da preuzme svu odgovornost na sebe, ali to je dogovornost svih nas, a ne samo njegova – rekao je Mirković.

– Ne znam nijednu reprezentaciju na svetu koja uspešno može da igra bez petorice standardnih igrača. To su činjenice o kojima se u Srbiji malo govori, ali mnogo utiču na našu igru. Teško je praviti novu reprezentaciju, podmlađivati ekipu i istovremeno tražiti vrhunske rezultate. To u fudbalu nikada nije išlo jedno sa drugim. Ne smatram da bi bila katastrofa ako izgubimo, jer kao iskusan trener znam da jedan poraz ne znači ništa ako se radi na duge staze. Mnogo važnije od toga je kakav prilaz imaju fudbaleri i da li ispunjavaju dogovore iz svlačionice – tvrdi selektor Havijer Klemente, koji je, ipak, priznao da ga Fudbalski savez Srbije nije doveo (i dobro platio) samo zbog ubrizgavanja „sveže krvi“.
– Takav dogovor nikada ni sa kim nisam pravio. Prirodno je da želim, kao i svi ostali u Srbiji, da reprezentacija igra na prvenstvu Evrope, a spekulacije javnosti ne želim, niti mogu da sprečim – objašnjava poznati stručnjak iz Španije, uveren da mu susret sa Azerbejdžanom „neće biti oproštaj orlova“.
Omaleni Baskijac nije, međutim, juče znao s kojim timom će pokušati da se uhvati za „slamku spasa“ u borbi za EP, niti da li će ga, u odsustvu kapitena i trojice njegovih zamenika, predvoditi jedini preostali, a skrajnuti, „veteran“ Duljaj (današnji meč bio bi mu 50. u dresu nacionalnog tima) ili neki drugi igrač u „izboru Saveza“. Ni formacijska dilema nije ništa novo. Klemente je najavio da će taktiku prilagoditi činjenici da na terenu neće biti ideologa igre Stankovića ali nije otkrio brojčani sastav veznog i navalnog reda. Samo dve stvari su sigurne – da će (zbog suženog izbora) zadnju liniju činiti Rukavina, Biševac, Ivanović i D. Tošić, i da Srbiju jedino tri boda sa ovog gostovanja zadržavaju u trci za EP. Ostalo je teorija.