Viđeno je uzbudljivo finale Superkupa, ne i dramatično, a tako nešto moglo je da se očekuje obzirom na snagu dva rivala. Superkup ima veliku težinu, doduše, rečima ne i lako opisivu. Možda bi najslikovitiji prikaz bio – Novosađani su aktuelni šampioni Srbije, Crvena zvezda posle devet uzastopnih sezona nije osvojila nijedan trofej, a zašto? Zato što su dva otišla u Novi Pazar. Kad sve ovo znamo, treba znati i da se ovo što je Novi Pazar postigao zove podvig i čudo jedne vanvremenske generacije.

Odmah posle osvojenog Superkupa, Novi Pazar – Vojvodina NS SEME 3:1 (26:28, 25:21, 25:23, 25:21), fenomenalni Marko Radosavljević reče da je ovaj Pazarov tim sastavljen od pravih i sjajnih pojedinaca, ali da među njima nema hemije, bio bi to samo još jedan od stotina običnih timova. Da su tim i kakav su tim, pokazuje i statistika meča. Sva sedmorica prvopozivaca odigrala su za ekipu, ne štrčeći previše jedan iznad drugog. Svi koji su pogledali brojke iza njihovih imena znaju o čemu je reč kada se govori o Irfanu Hamzagiću, Marku Radosavljeviću, Benjaminu Daci, Andriji Vilimanoviću, Marku Vukašinoviću, Aleksi Polomcu i Elviru Zukoviću, ali i onima koji su imali epizodne uloge, kapitenu Marku Božoviću, Hasanu Zatriću i Aleksandru Simiću, kao i o jedinoj dvojici koji se nisu pojavili na tarafleksu Pendika, Nemanji Sretenoviću i Samedu Pruševiću.

U drugoj polovini drugog seta, u trećem posebno, izgledalo je kao da se ti momci poznaju čitavu večnost, da su zajedno u istom sastavu najmanje deset godina. Oni koji su se prvi put našli u prilici da ih posmatraju verovatno su u neverici vrteli glavom kad su doznali da je Andriji Vilimanoviću, Marku Vukašinoviću i Aleksi Polomcu ovo bio prvi zvanični meč u ovoj postavi.

Nije preterani optimizam ako se kaže da je ovo tim koji može i više. U toj igri mnogo toga izgleda i jednostavno i lako, a bolje polazne osnove za cilj zvani šampionska titula nema. Servis im je napadački i dobar, prijem Radosavljevića, Vukašinovića i Zukovića ako zakaže kod jednog, tu je onaj drugi ili treći da nadomesti propuste, i na kraju blok… smatralo se da bi to mogao da bude najproblematičniji segment igre, a u ovom finalu pokazao se kao faktor na kojem je izgrađena pobeda. Ne može se biti toliko naivan pa poverovati da im se neće dogoditi dani u kojima će neki od njih, možda i svi zajedno, izgledati kao da nikada ranije nisu pipnuli loptu, ali pošteno govoreći i sa ove daljine može se videti da će takvih trenutaka biti jako malo. Osim ako se, ne daj bože, dogode neke stvari na koje niko ne može da utiče.

Nakon što je u Pazaru izgubio i treću uzastopnu utakmicu (prvenstvo, kup i superkup) trener Vojvodine Nedžad Osmankač skoro da je kopirao sve svoje ranije izjave, sa jednim dodatkom u vidu imena igrača. ,,Pazar ima navijače koji su ,,igrač“, plus i korektora kakvog nijedan drugi tim u ligi nema – Irfana Hamzagića“.

Nisu ovo prazne reči šarmantnog i uspešnog Osmankača. Pazar ne igra u atmosferi koja karakteriše većinu sala u Srbiji gde se igra vrhunska odbojka, a pratioci su joj tek poneki gledalac, čija je osnovna zanimacija grickanje semenki i aplaudiranje, ali samo kad isprazni fišik sa semenkama i samo zato što tad ne zna šta da radi sa rukama, on tapše. Ambijent u Novom Pazaru nosi ovaj tim, ali odgovara svima, bolje rečeno, ne smeta baš nikom. Nije Novi Pazar toliko moćan zbog atmosfere koju prave njegovi navijači, iako je značajna, već zato što ima snažan tim, tim za sve dvorane, uslove, prilike i atmosfere.

Možda Novi Pazar ne osvoji titulu iako ima roster da se za nju izbori. Pa da se to i ne dogodi ovo što je do sada postignuto toliko je veliko da više ništa ne osvoje niko im na tome neće zameriti. U metaforičkom smislu o ovim igračima domognu li se još nekog trofeja pričaće se, možda i ovako. NJemu da podignete iznad mreže kamen ili balon on će umeti da ga ubaci u uokvireno polje – Irfan Hamzagić. On je onaj koji je u stanju da skicu napada ili odbrane nacrtanu na listu papira sprovede u delo na terenu – Marko Radosavljević. Tu je i melanholik, ne po karakteru nego po stalno ledenom izrazu lica, koji kreativan postoje onda kad svima kreativnosti ponestane – Benjamin Daca. Gde je ,,melanholik“ tu je i ,,sangvinik“, dopadljiv na terenu, a uživa i očigledno mu prijaju svetla pozornice – Marko Vukašinović. Odbojka je igra, a u svakoj igri, bez ,,deteta“ nijedna nije zabavna. Iza njegovog bejbi fejsa krije se atomska energija kad napada kroz sredinu – Aleksa Polomac. Odbojka je sport u kojem je angažovano bezbroj analitičara van terena i jedan unutra, čija mašta u tandemu sa znanjem može svašta – Andrija Vilimanović. Ostao je još onaj za koga su mnogi mislili da će mu šifru provaliti posle samo jedne utakmice, a, evo ide i druga sezona i ne pojavi se baš niko ko je na putu da je i nasluti – Elvir Zuković. Ne bude li trofeja, nikoga ne bi trebalo da iznenadi krene li priča, da bi Hamzagić bolje smečovao kamenom i balonom nego što to čini loptom, da Radosavljeviću može da pogodi samo u video igrici, da Daca može da igra samo tamo gde nema mreže, da Vukašinović može biti dopadljiv samo fotografu, da je Polomac mekan i mlitav, Velimanović pospan i da Zukovićevu bravu može da otključa i priučeni odbojkaš. Sve je moguće, i hvalospevi i nipodaštavanja.

U ovoj utakmici, kapiten Božović, Zatrić, Simić, Sretenović i Prušević hemiji su doprinosili sa strane, u nekim drugim duelima imaće prilike da pokažu ko su i kolike su im mogućnosti.

Prvo pa pehar

Hamza Zatrić je prvi put u karijeri na jednom zvaničnom meču dirigovao ekipom sa klupe. Emocije nije mogao da sakrije. Prvi meč pa pehar, može li se išta lepše poželeti. „Srećan sam. Obe ekipe pokazale su da će s pravom biti jedni od glavnih kandidata za titulu prvaka Srbije. Sigurno, nije ovo bila vrhunska odbojka, nije ni mogla biti, jer i mi i oni tek tražimo željenu formu. Obzirom da je u pitanju prvi zvaničan meč u sezoni moram biti zadovoljan kako je izgledao moj tim, tim pre što na važnim pozicijama imamo tri nova igrača“, rekao je Zatrić.

Dugogodišnji statističar našeg nacionalnog tima, a drugu sezonu trener Vojvodine Nedžad Osmankač istakao je zasluženu pobedu Novog Pazara. „Pazar je kao domaćin jači od nas. Osim što smo mlada ekipa imamo i korektora koji prvi put igra na ovakvom nivou, dok Novi Pazar na toj poziciji ima nekog ko može da reši gotovo sve bitne lopte, Hamzagića. Iskreno se nadam da će i u našoj ligi, kakav je slučaj u čitavom svetu, dozvoliti da igramo šampionat sa 14 igrača, a ne kako trenutno stvari stoje sa 12. Što se tiče Pazara, biće dovoljno prilika i u važnijim mečevima da mu se revanširamo, jer će pored nas i Crvene zvezde biti glavni favorit za titulu, dok će iz prikrajka svoju šansu vrebati Mladi radnik, Radnički i subotički Spartak, možda još neko“, kazao je Osmankač.

Mučenje s Ribnicom

Neočekivano, tri dana kasnije Novi Pazar se u 1. kolu Super lige mučio da savlada mladu ekipu Ribnice iz Kraljeva. Pred 400 gledalaca u Pendiku, Novi Pazar – Ribnica 3:2 (18:25, 25:19, 20:25, 25:20, 15:11). ,,Plavi“ su odigrali potpuno suprotan meč od onog protiv Vojvodine, pa su na startu lige ostali bez očekivana tri boda.