Polovina učesnika sanja o tituli

Budućnost kao aktuelni šampion i učesnik Evrolige angažovala je uglavnom proverena inostrana imena; Crvena zvezda je na prošlosezonske igre Podgoričana, pogotovo u finalnoj seriji, na i van terena odgovorila značajno iskusnijim i respektabilnijim rosterom, dok je Cedevita preuzimanjem trenerskog kormila od strane Sita Alonsa napravila pravu malu „legiju stranaca“. Sličnu kadrovsku politiku vodili su Mornar i Igokea, dok su se Partizan i Olimpija opredelili za koncept stvaranja potencijalno šampionskih ekipa praveći miks mladih i darovitih igrača, potpomognutih nekolicinom prekaljenih. Od preostalih pet klubova FMP i povratnik Krka kao šampion ABA 2 lige, imaće tradicionalno „vruće“ domaće terene, dok će Mega, Cibona i Zadar prevashodno voditi računa da na vreme obezbede dovoljan broj pobeda za opstanak.

Budućnost će prvi put ove sezone učestvovati u Evroligi sa dvokružnim ligaškim sistemom. U skladu sa tim, Podgoričani su uglavnom uspeli da sačuvaju nukleus tima iz takmičarske 2017/18 i da ga nadograde proverenim inostranim imenima (Koti Klark, Erl Klark, Edvin DŽekson, Eron Kraft). Pitanje kompetitivnosti na oba polja u ritmu „sreda-nedelja“ jasno se nameće, pogotovo ako se uzme u obzir i pet nedelja duplog programa u Evroligi. Osim Edvina DŽeksona, nijedan stranac nema iskustvo igranja u novom formatu Evrolige, a pritom su pomenuti Francuz i Erl Klark prešli igrački zenit, tako da će za stručni štab Podgoričana biti upitno kako će se i koliko dugo oporavljati od napornih putovanja i surovog ritma, koji sam po sebi isključuje naporne treninge. Država je dobrano pomogla u „umivanju“ hale „Morača“ i proširivanju kapaciteta; uložena su pozamašna finansijska sredstva tako da će trener Aleksandar DŽikić sigurno biti pod pritiskom rezultata na oba polja.

U Crvenoj zvezdi još uvek nisu „svarili“ način na koji su izgubili regionalnu titulu prošle sezone. Posle šest vezanih u Evroligi, ove kalendarske takmičiće se u Evrokupu. Iako je najavljivao, predsednik Nebojša Čović odustao je od ideje da u letnjim mesecima iznese „prljavi veš“ prikupljen tokom finalne serije protiv Budućnosti, usredsredivši se na sređivanje svog dvorišta. Imenovanjem Milana Tomića, košarkaške vedete Olimpijakosa na mesto šefa struke, klub je automatski dobio na dodatnom kredibilitetu uspevši da privuče i takvo ime kakav je Stratos Perperoglu, trostruki šampion Evrolige. Timu je, u odnosu na prošlu sezonu, drastično promenjen lični opis. Ranjiva, centarska linija pretrpela je tektonske promene povratkom Maika Cirbesa i Dušana Ristića, prekomandovanjem Majkla Odža iz FMP, odnosno angažovanjem po grčkoj liniji atletski predisponiranog i prekaljenog 32-godišnjeg Senegalca Mohameda Fajea na mesto krilnog centra. Zbog odlaska Stefana Jankovića, Boriša Simanić napokon bi trebalo da dobije istinsku šansu na četvorci, poziciji na koju će se „spuštati“ i Perperoglu. Sa DŽo Reglandom i Bilijem Beronom crveno-beli bi trebalo da dobiju znatno konstantnije procente u šutu sa distance, a zbirno neuporedivo kvalitetniju igru u odbrani.

– Ne želimo da budemo samo puki učesnici u ABA ligi ove sezone. Naši ciljevi su jasni i njima ćemo se rukovoditi – poručio je nedavno trener Tomić, svestan da posle tri uzastopno osvojene regionalne lige, na Malom Kalemegdanu žele da što brže izbrišu prošlosezonski neuspeh i vrate se na tron.

Niz neuspelih eksperimenata Cedevita je rešila da prekine dovođenjem za trenera Sita Alonsa, dokazanog španskog stručnjaka. Zbog prošlogodišnje, bizarne odluke Saveza da svi klubovi od starta moraju učestvovati u domaćem prvenstvu, poslednji petostruki šampion Hrvatske praktično je formirao dva sastava. Onaj koji će se nadmetati u ABA ligi sastavljen je od čak sedmorice stranaca, među kojima su i trojica koja su premašila igrački zenit (Lima, Benite, Agiljar). Uglavnom prazne tribine u Zagrebu (uprava razmatrala soluciju da klub preseli u Varaždin) možda budu popunjenije ove sezone, s obzirom na to da su pojedini inostrani igrači zaista imali odlične karijere (Lima, Agiljar, DŽejms Bel). Faktor vremena možda će biti i od ključne važnosti za Cedevitu; preveliki broj stranaca i novih igrača generalno, zahteva sigurno par meseci upoznavanja i uigravanja, što bi moglo da se poklopi sa eventualno nekim kiksom koji bi u ABA ligi potom bio teško nadoknadiv.

„Ako nema šampionski, Partizan bi onda trebalo da stvara šampionski sastav“, reči su Duška Vujoševića, koje su ove sezone rešili da prepišu u Humskoj. Novi sportski direktor Nikola Lončar uspeo je da angažuje nekolicinu zanimljivih igrača: Markus Pejdž, Aleksej Nikolić, Amar Gegić, DŽek Lejndel, Rade Zagorac i osetno se pozabavi revitalizacijom mlađih kategorija. Vlada Dragutinović, kao direktor omladinske škole, doveo je letos Žarka Vučurevića na mesto koordinatora, koji je automatski privukao niz talentovanih momaka nalik Luki Tarlaću (otac Dragan igrao za Zvezdu). U odnosu na prethodne tri sezone, crno-beli bi ove trebalo da budu znatno kompetitivniji, naročito nakon produžetka saradnje sa kapitenom Novicom Veličkovićem. U jačoj konkurenciji u poređenju sa prošlom sezonom, Partizanu će najveća iskušenja predstavljati gostujući tereni. Ovako strukturiran tim, sa brojnim neiskusnim i fizički nedovoljno snažnim igračima, mogao bi da se suoči sa ozbiljnim problemima u Podgorici, Baru, Laktašima, LJubljani, Zagrebu će od 20.30 igrati Budućnost i Igokea. Dan kasnije od 18 časova sastaju se Cedevita i Zadar, dok je poslednji četvrtfinalni par Crvena zvezda – Olimpija. Taj duel je na programu od 20.30. U prvom polufinalu, koje je na programu u subotu 22. septembra, sastaće se pobednici prva dva četvrtfinalna para, dok je drugi polufinalni okršaj zakazan za pobednike druga dva četvrtfinalna para. Završna borba za pehar, je na programu u nedelju 23. septembra. Prošlogodišnji pobednik je Cedevita.

Mornar i Igokea

Mornar je prošle sezone plasmanom u polufinale napravio najprijatnije iznenađenje. Braća Pavićević nisu odstupila tokom leta od oprobane mantre. Zadržali su osnovu tima nadogradivši je petoricom stranaca, od kojih su četvorica stigla sa manje poznatih američkih univerziteta ili iz Razvojne lige. Dorel Rajt bio je ideja vodilja Igokee tokom leta. Obeštećenje u visini trećine jednogodišnjeg budžeta prilikom prelaska u Bamberg „prosvetlilo“ je klub iz Laktaša koji će verovatno i ove sezone pokušati da „unovči“ nekog od dvojice Amerikanaca (DŽimi Gevin, Trej Kel). Igokea je angažovala još četvoricu novajlija, zadržala nukleus tima i uz par darovitih momaka (Dalibor Ilić, Aljoša Janković, Darko Talić, Nemanja Živković, Filip NJegovanović) trebalo bi da predstavlja osveženje u ligi.

Buđenje Olimpije

Dugo su tavorili u prosečnosti zbog ogromnih dugova; poslednje tri sezone finansijski su se uspešno oporavljali, zbog čega u Olimpiji veruju da bi ova takmičarska godina mogla da predstavlja prekretnicu. Trener Zoran Martić dobio je mogućnost da izgradi ekipu koncipiranu od suvih talenata: Luka Šamanić, Marko Simonović, Petar Vujačić, Roko Badžim, zanimljivih Amerikanaca – DŽelek Felton igrao na Severnoj Karolini, garniranu sa prekaljenim Mirzom Begićem, atletski potentnim Aleksandrom Lazićem i nekolicinom njih koji bi mogli da budu otkrovenje poput Ukrajinca Jusufa Vladlena Šanona – 19-godišnjeg centra.

Dominacija srpskih klubova

Od osnivanja 2001. godine Regionalnu ligu su srpski klubovi osvajali ukupno 12 puta. Partizan ima najviše trofeja – šest, a Crvena zvezda je vlasnik najdužeg niza pobeda – ukupno 20 u sezoni 2014/15. Crveno-beli su tri puta bili šampioni, FMP u dva navrata, a Hemofarm u sezoni 2004/05.